Jednog dana je čuo užasne reči svoje majke: Nadam se da ćeš umreti. Međutim, nije umro. Jednog dana se upravo probudio.
Godine 1988, tada 12-godišnji Martin Pistorijus iz Johanesburga, Južna Afrika , vratio se iz škole sa upalom grla i visokom temperaturom. Iz sata u sat njegovo stanje se pogoršavalo, a lekari nisu znali zašto. Na kraju je zaspao. Sumnjalo se da je oboleo od tuberkuloznog meningitisa – po život najopasnijeg oblika tuberkuloze, koji je doveo do trajnog gubitka svesti.
Martinovi roditelji, Rodni i Džoan, dobili su instrukcije da svog sina odvedu kući kako bi napustili ovaj svet okružen svojom porodicom. Prolazili su dani, nedelje, meseci, a Martin je još uvek bio živ. Specijalisti su rekli da će do kraja života biti "BILJKA" sa mozgom bebe od 3 meseca.
G. Pistorijus je svakog dana vozio svog sina u centar za specijalnu negu, gde je tinejdžer rehabilitovan .
„Osam sati kasnije sam ga podizao, hranio, kupao i stavljao u krevet. Dva sata kasnije okretao sam ga kako ne bi dobio čireve od proleža“, kaže Rodni Pistorijus. Svaki dan 12 godina je bio ovakav.
Čuo je svoju majku kako mu želi smrt
Posle nekoliko godina, Martin je počeo da se budi i da dolazi svesti, ali i dalje nije mogao da se kreće ni da govori. Njegova porodica je, međutim, i dalje mislila da je u komi. „Bio sam zarobljen u svom telu“, priseća se Pistorijus, koji sada ima 47 godina. „Video sam svoju braću i sestre i roditelje kako idu na odmor. Ostavili su me kod kuće“, rekao je čovek. „Plakao sam mnogo puta iznutra“, dodao je. Uglavnom se trudio da ne misli i ne oseća, kao kada se njegova majka nagnula nad njega i rekla: Nadam se da ćeš umreti. Danas on to razume. On zna da majka mogla da podnese da vidi svog sina kako pati.
Martin Pistorijus je napisao knjigu o svojim iskustvima
Kada je Martin imao 25 godina, jedan terapeut je primetio da njegov pacijent na komande odgovara osmehom i klimanjem. Pistorijus je odveden u specijalističku kliniku i detaljno pregledan. Ispostavilo se da je potpuno svestan i sposoban da komunicira. Zatim je prošao tešku rehabilitaciju.
Martin je ponovo učio da govori, čita i piše. Posle nekog vremena naučio je da koristi računar, završio fakultet, osnovao kompaniju, a takođe je upoznao ljubav svog života, Džoanu. Godine 2008. preselili su se u Veliku Britaniju, a godinu dana kasnije su se venčali. Pre nekoliko godina na svet su dobili sina. Martin je opisao svoja iskustva u knjizi pod naslovom "Duh dečaka", koja je objavljena 2011.
BONUS VIDEO
