Ispovest Novosađanke koja je potresla Srbiju.
- Dok sam bila dete, za svaku grešku je lomljen kaiš ili grana o mene i sestru. Često, skoro uvek smo kazneno stavljane uz zid, držale ruke preko lica, samo nam ne diraj lice, tata bi rekao spusti ruke, pa šamar da glava udari u drugu stranu zida, potom drugi. Jednom prilikom sam tokom obroka nešto rekla, što verovatno nije trebalo, majke me gađala čašom u desno oko, čaša se polupala, imam ožiljak, oko je u redu, Bog ga je sačuvao.
Završila sam fakultet i radim kao zdavstveni radnik. Na svaku primedbu od straha koji mi je ušao u kosti briznem u plač i tražim otpustite me, onaj strah da ne dobijem ponovo šamare iako je to nemoguće. Ne znam kako da se borim sa tim. Pomozite mi. U drugoj sam državi. Kući neću da se vraćam - završava svoju ispovest Novosađanka.
Ispod napisanog posta dobijala je reči podrške, razumevanja i saosećanja.
Neki su na njenu izjavu ostali nemi, ali su ćutke delili post.
Na to je navedena Novosađanka napisala u komentaru:
- Hvala vam svima puno, od srca. Svaki vaš savet, svako odvajanje vašeg vremena cu vrlo ozbiljno proučiti i krenuti da resavam problem koji, rekla bih, utiču ne samo na samopuzdanje već i na emotivne odnose, ta nesigurnost i to da nisam dovoljno dobra. Mnogo mi znaci da ima i tvrdim da ima još mnogo dobrih ljudi, pomogli ste mi u danu iza, kada sam bila prilično prilično loše i HVALA VAM SVIMA NA TOME
ненад
27.03.2022 14:04Браво драга дамо...Има она...упознај непријатеља да би га победила...Верујем да ћеш бити од ВЕЛИКЕ ПОМОЋИ, многима који не могу да се изборе са својим страховима. Желим ти успех у струци, само гурај, отварај очи и помоћ свима који су кроз то зло прошли...