Aleks Skil, 22 je za časopis San izneo svoju priču koja je prilićno uzmenirujuća.
- Nikad neću zaboraviti trenutak kada me je Džordan, moja devojka, prvi put polila kipućom vodom. Bili smo u našem zajedničkom domu u Bedfordširu kada me je saterala u ćošak sobe držeći čajnik sa vrelom vodom - Pričao je Aleks otvoreno.
Bili su zajedno tri godine i ono što je počelo sitnicama - branila mu je da nosi sivo ili govorila da joj se ne sviđa njegova frizura - pretvorilo se u devetomesečno fizičko zlostavljanje.
- Veoma sam je se plašio. I dan-danas kao da mogu da vidim tu sićušnu kap vode kako pada na moju kožu. Sve se desilo kao u usporenom filmu. Koža mi se posle oljuštila. Nikad nisam doživeo toliki bol. Preklinjao sam je da mi dozvoli da uđem u kadu punu hladne vode - jedino mi je to padalo na pamet. Pustila me i odmah sam osetio olakšanje. Ne možete ni da zamislite koliko je neverovatno, posle toga, uroniti u ledenu vodu. To je najbolji osećaj na svetu. A onda mi je rekla da izađem - ili će sve ponoviti - prisećao se Aleks.
Kod nje se sve svodilo na mentalne igre. Želela je da potpuno kontroliše Aleksin život.
- Sećam se da sam ležao u kadi bez odeće. Izgledalo je kao da sam bio u rerni, kao da su me živog pekli. Koža se ljuštila. Bilo je apsolutno jezivo.
Tih prvih meseci zabavljanja sve je bilo u redu. Provodili su se i radili normalne stvari - gledali filmova ili išli u šetnju. Za Aleksa je bilo potpuno novo da može svima da kaže da ima devojku.
Posle nekoliko meseci, desilo se par neobičnih stvari. Tada su mu, kako kaže, delovale stvari kao njena želja da privuče pažnju.
- Ona me je vrlo brzo potpuno izolovala od prijatelja i članova porodice. Nije mi davala da ih viđam, a preuzela je čak i moj Fejsbuk nalog - klasični koraci tokom porodičnog zlostavljanja. Nisam imao kome da se obratim. Smršao sam kada je počela da mi uskraćuje hranu. Kada bih pokušao da se usprotivim, okrivila bi mene i pronašla način da me proglasi problematičnim - kaže Aleks.
Znao je da nema njegove krivice, ali ga je uporno ubeđivala u suprotno. Na kraju je počeo da misli: 'Šta ne radim kako treba?'
- Kada sam pokušao nešto da promenim, žalila bi se na to da sam drugačiji. Kad bi mi rekla: „Ne sviđa mi se siva boja" ili „Ne dopadaju mi se te cipele", pomislio bih: „U redu, neću ih nositi", jer sam želeo da joj ugodim. Ali u stvarnosti - ona me je oblikovala u ono što je želela da budem. To počne da vam ozbiljno narušava samopouzdanje. I počnete da vodite bitku koju ne možete da dobijete - kaže Aleks.
Dobili su dvoje dece. Neprestano se nadao da će se nešto promeniti. Deca su još bila bebe, ali sigurno su osetila da se nešto dešava. Iako ih nije povredila, uvek se plašio da će, ukoliko ode, zlostavljanje preusmeriti na njih. I zato je ostao.
Nije sve vreme bio košmar. A on se zaista trudio da njihova veza uspe. Na kraju krajeva, voleo je.
Posle 18 meseci se mentalno zlostavljanje pretvori u fizičko.
- Krenulo je kad je počela da spava sa staklenom flašom. Optužila me je da se muvam sa drugim devojkama, da pričam ili razmenjujem poruke sa njima, što apsolutno nije bila istina. Uporno je govorila da dobija poruke od drugih. Mnogo kasnije sam saznao da je izmišljala. Sačekala bi da zaspim, udarila me flašom po glavi i počela da viče: „O čemu si razmišljao?"
Posle nekog vremena, dospeo je u fazu kad ga više nije bolelo. Toliko se navikao na bol da ga više nije osećao.
Ona bi onda sve podigla na viši nivo i pronalazila gore načine da ga povredi.
Posle flaše, sledio je čekić. Nakon toga, uzela bi bilo šta što joj se našlo pri ruci.
- Jednom prilikom to je bio punjač za laptop. Obmotala je kabl punjača oko ruke i zamahnula metalnim utikačem ka mojoj glavi. Pokuljala je krv. Slivala se na pod u potocima. Zavapio sam: „Hoćeš li mi pomoći?" i gledao kako se Džordan penje uz stepenice smejući se.
„Zašto prosto ne umreš? Nikome nije stalo do tebe", rekla je.
- Džordan je na kraju prešla na noževe i sekla me. Jednom prilikom je malo falilo da mi preseče glavnu arteriju. Posle toga, usledila je kipuća voda. Imao sam opekotine trećeg stepena. Kad god bih se navikao na bol, ona bi sve podigla na novi nivo. Sledeći nivo, posle kipuće vode, bila bi smrt.
Naravno, plašio se Aleks i onoga što bi mogla da uradi. Osećao sad da bi lako mogla da ga ubije da se na bilo koji način usprotivio.
- Odlazio bih u bolnicu i govorio da sam se sapleo i udario glavu ili da sam se opekao na vrelu vodu pod tušem. Komšija je nekoliko puta zvao policiju kad je čuo viku, a ja bih izmišljao izgovore za Džordan i lagao za nju. To nije bilo lepo, ali uradio sam to da bih spasao svoj život. Imao sam modrice ispod oka i razne druge rane, a ona bi me šminkala kako bi prikrila šta je uradila. Telo mi je otkazivalo. Smršao sam 30 kilograma. Doktor mi je kasnije rekao da bi za desetak dana umro. Predugo nisam redovno jeo i imao sam teške povrede.
Sve se okončalo 2018. godine, kad je policajac došao u njihovu kuću u kontrolu i ispitao ga.
Jeziva istina isplivala je na videlo. Njegove povrede su već bile strašne i potpuno sam propao od gubitka kilograma.
- Do tada sam sve poricao. Ali više nisam mogao. Da policija nije došla baš u tom trenutku, ja bih sada bio pod zemljom. U to nemam nikakve sumnje. Imao sam sreće - i stvarno mislim sreće - što sam imao toliko povreda na sebi. Dokazi su bili ubedljivi, što je pomoglo tome da je zatvore. Mislim da je Džordanina motivacija bila čista ljubomora. Bio sam veoma blizak sa porodicom, imao sam sjajne prijatelje, a ona me je udaljila od svih. Oduzela mi je sve što sam imao. Sećam se da mi je jednom rekla: „Želim da ti uništim život." Džordan se nikad nije pokajala. Čak ni kad je policija došla da je ispita.
Na policijskom snimku ona izgleda kao neko ko je apsolutno kriv. Ali izgleda da ju je više brinulo to što je uhvaćena, nego ono šta mu je uradila. Na sudu izjasnila krivom samo da bi smanjila kaznu.
- Nije bilo šanse da se izvučem iz svega toga. Nisam imao bukvalno ništa. I, naravno, imali smo dvoje dece. Samo sam se nadao da će prestati. Kad bih dobio jedan udarac manje, bio je to divan dan. Bilo je toliko prosto.
Najviše se brinuo za decu, da ona budu dobro.
- Ne možete da savetujete nekoga da se izvuče iz takve situacije. To je najgore od svega. Možeš samo da kažeš: „Slušaj, ako ikad želiš da pričaš sa nekim o tome, tu sam." Džordan je u aprilu 2018. godine osuđena na sedam i po godina zatvora.
Priznala je krivicu za kontrolišuće ili iznuđivačko ponašanje u intimnoj vezi, ranjavanje i izazivanje teških telesnih povreda.
- Kad sam čuo tu vest, nisam reagovao. Sada se trudim da me se stvari ne dotiču. Nekada davno bih poludeo od sreće kada bi fudbalski tim za koji navijam pobedio, ali sada sam više u fazonu 'posao obavljen'. Mislim da je to zbog traume kroz koju sam prošao. Kad je objavljena presuda, pomislio sam: „Pravda je zadovoljena."
Onda je usledilo olakšanje. Kada je saznao da je u kombiju na putu za zatvor, po prvi put u poslednjih pet godina mogao sam se da se osvrne oko sebe i ne brinem bukvalno ni o čemu.
- Deca ne znaju šta se stvarno dešava. Sačuvao sam gomile stvari, sudske spise i slično, za kasnije kad budu bili stariji. Kad dovoljno sazre da razumeju, sve ću im objasniti. Ako mi jednog dana kažu: „Dobro si postupio, tata", ništa drugo mi više neće biti važno.
Džordan je prva žena u Velikoj Britaniji koja je završila u zatvoru zbog porodičnog nasilja. To pokazuje da se ove stvari shvataju veoma ozbiljno.
Nasilje nad muškarcima je i dalje tabu tema, što mnoge sprečava da o tome govore javno, i policija nasilje nad muškarcima često ne shvata ozbiljno.
