U trenucima kada želimo da se udaljimo od svakodnevnih tema i odlutamo u neki malo drugačiji svet, baštovanstvo može da posluži kao terapija.
Danas ne morate imati imanje ili kuću na selu kako biste se okušali u baštovanstvu. Čak i ako živite u stanu možete od svog balkona napraviti baštu, ili ako ste ambiciozniji i želite da se prihvatite malo većeg poduhvata, to može da bude i prostor ispred vaše zgrade. U tom slučaju će održavanje bašte zahtevati možda malo više vremena, ali će sigurno biti i u skladu sa rezultatom. Ali za uspešniju i plodnu baštu su možda još bitniji stanje uma i to koliko ste spremni da joj se posvetite.
Prvi koraci
Ukoliko se odlučite da uplivate u ove vode, jako je bitno da bašta bude pažljivo planirana i da odmah na početku znate koliko vremena joj možete posvetiti kako biste znali koje biljke možete da zasadite. Neke od njih zahtevaju dnevnu, neke nedeljnu negu, a postoje i biljke kojima je sasvim dovoljna i mesečna nega. Za uzgoj biljaka najbitnija su tri faktora na koja bi trebalo da obratite pažnju: dovoljna količina svetlosti, vetar i toplota. I naravno, veoma je bitno da odaberete biljke i začine u skladu sa godišnjim dobom.
Odgovarajuće posude
Kako bi biljke mogle da rastu i da se razvijaju, potreban im je prostor. Što je posuda u kojoj se nalaze veća, to ćete manje morati da zalivate biljku. Prilikom izbora posude treba uvek obratiti pažnju da višak vode ima gde da oteče. Većina biljaka na balkonu ne uvene zato što nema dovoljno vode, već baš iz suprotnog razloga, jer biljke završe plivajći u vodi, što one naročito i ne vole. Nekada može da bude problem što je mesto na balkonu uglavnom ograničeno. U tom slučaju možete da pribegnete takozvanim vertikalnim baštama. Na taj način vaša bašta uvek može da raste u visinu, a ne u širinu. Ako se odlučite za vertikalne bašte, još jedna njihova prednost je u tome što možete starim ormanima ili regalima da nađete ponovnu upotrebu, a uz to, oni mogu da budu jako zgodni za obeležavanje imena biljaka prikucavanjem dodatne daščice ispod njih. To ne samo da estetski može biti veoma privlačno, već je svakako i korisno.
Naravno, bitan je izbor saksije. Uvek treba obratiti pažnju na to kakva je saksija u kojoj sadite. Dobro bi bilo da bude od keramike ili od kvalitetne plastike koja bi svakako trebalo da umanji promene temperature koje biljka doživljava.
Zeleniš za početak
Vrlo je bitno da na početku nemate prevelika očekivanja. Najbolje je početi sa nekoliko biljaka, a u slučaju da uvidite da je sadnja nešto što vam prija i ide od ruke, uvek možete, iz godine u godinu, da povećate njen opseg. Ako ste početnik, najbolje je krenuti sa začinskim biljkama. One se jako lako neguju, imaju višenamensku primenu u kuhinji, a osim toga, veoma prijatno mirišu. Možete najpre svoju sreću iskušati sa bosiljkom, nanom, ruzmarinom ili peršunom. Imajući u vidu da su oni najsvežiji odmah posle branja, prednost posedovanja ovog kuhinjskog bilja može da bude još veća. Ono neće zahtevati od vas veliku pažnju. Dovoljno je da mu obezbedite sunce i malo vode i ono će odraditi ostatak.
Mogućnosti korišćenja ovog bilja su mnogobrojne. Nanu možete dodati u limunadu, čaj ili koktel, dok bosiljak može biti dodatak ukusnoj pici ili pasti, a ostale biljke mogu uvek poslužiti i kao dekoracija mnogim jelima. Za neko od ovog bilja je sasvim dovoljno da imate posudu i vodu, i već ih možete uzgajati. Ako neko od vaših komšija ili prijatelja već ima začinsko bilje koje želite da zasadite, možete samo da otkinete jedan deo, ostavljajući pokoji list sa strane, i da ga stavite u vodu. Nakon što mu obezbedite prijatne uslove, ono će samo da nastavi svoj rast, a vi ga u jednom trenutku možete presaditi.
Ako se pak odlučite da pokušate da zasadite i neku „povrćku”, evo nekoliko naših predloga:
• Crvena zelena salata, kao i salata Lolo Bionda su idealne za uzgoj na balkonu. Sa njima odlično idu rukola i matovilac. Ovo povrće čak bolje uspeva na terasi nego u bašti. U svakom slučaju, tu imaju manje prirodnih neprijatelja, jer puž golać će jako teško doći do njih. Pošto salate ne podnose veliku hladnoću, najbolje bi bilo da ih sredinom maja iznesete na balkon. One u svakom slučaju preferiraju sunčana mesta, a ponekad i mogu da budu u hladu, ali je bitno da zemlja uvek bude vlažna.
• U slučaju da želite da zasadite paradajz, imajte u vidu da će vam biti potreban štapić za koji ćete ga zavezati, kako bi imao stabilnost tokom rasta. Ukoliko želite da investirate malo više vremena u uređenje vaše balkonske bašte, možete čak i da napravite drvenu potporu od grančica, na koju bi vaš čeri paradajz mogao da se osloni. Pre nego što se odlučite koju vrstu ćete zasaditi, potrebno je da se raspitate koje sorte najbolje uspevaju u ovim uslovima. Kao i kod svih drugih sadnji, nije naodmet da pospešite rast dodatkom komposta, koji čak možete i sami da pravite od svog otpada iz kuhinje.
• Terasa je pogodna i za uzgajanje bobičastog voća. Čak i borovnica može da se gaji na terasi. Ona obično raste u šumi ispod krošnje gde sunce teško dopire do nje, ali dobija sasvim dovoljno sunčeve svetlosti tokom jutra. Prema tome, u slučaju da želite da sadite ovo voće, trebalo bi da mu nađete hlad. Najbolje bi bilo da pokušate da mu obezbedite slične uslove koje ima u prirodi, što je slučaj i sa drugim biljkama.
Nakon što vaš balkon procveta, ako poželite da deo atmosfere balkonske bašte prenesete i u unutrašnjost stana, možete dati šansu i nekim kućnim biljkama, kao što su ceropegija, zlatne puzavice ili kineski dolar, koje će sigurno ulepšati vaš dom.
Bavljenje uređenjem bašte u slobodno vreme je svakako nešto što može da obogati vaš dan i stvori jedan prijatan ambijent u kome ćete verovatno želeti sve više da boravite. A ako vam ikada ponestane ideja, danas postoji veliki broj ljubitelja bašti koji rado dele svoja iskustva, pa možda vas neka od njih za početak i inspirišu.
