Pod ovim nazivom, pravilo se prvi put pominje 1995, a zagovornici principa “5 sekundi” su ubeđeni da u njemu nema bilo šta negativno i da je definitivno “dozvoljeno” jesti hranu sa poda, dok drugi smatraju da u bilo kom slučaju ne smete to da uradite, kao i da prosutu hranu odmah trebate da bacite u đubre, bez obzira da li ste je podigli sa poda posle jedne ili desetak sekundi.
Kao i obično, kada se radi o ovakvim stvarima, i stručnjaci su podeljeni.
Dobitnica Nobelove nagrade Džilijan Klark je 2003. utvrdila da su razne vrste hrane, u roku od par sekundi bile kontaminirane bakterijama sa pločice na kojoj se nalazio uzorak ešerihije koli. Međutim, sa druge strane, Klarkova je ustanovila da ne postoje dokazi za kontaminaciju hrane koja je ispala na podove u javnim ustanovama.
U različitim vremenskim intervalima, od 5 do 300 sekundi, stručnjaci za Univerziteta Rutgers su ispitivali razne vrste hrane na nekoliko podloga: tepihu, keramičkim pločicama, drvetu i nerđajućem čeliku. Pomalo iznenađujuće, najmanje bakterija se nakupilo sa tepiha, dok je najkritičnija hrana sa dosta tečnosti, koja lakše privlači štetne supstance.
Studija Univerziteta Aston je 2014. je nagovestila da postoji “minimalan” rizik ako hranu brzo podignete sa poda i pojedete.
Mnogi se sa ovim ne slažu i pozivaju se na činjenicu da bakterije mogu na raznim podlogama da prežive i do mesec dana.
Opet, pojedini pedijatri smatraju da nema ništa loše u tome da pustite svoije dete da pojede tu hranu jer se tako jača njegov imunitet…
Naravno, odluka zavisi od vas…
BONUS VIDEO
