Počeo je period godine koji smeta ljudima sa alergijom na polen, jer izaziva simptome, poput kijanja, curenja nosa, suzenja očiju, svrab kože. Prema proizvođaču lekova protiv alergija „Flonase“, četiri

Box: sobne biljke
„otežavaju disanje ako već imate alergije na buđ i polen“, piše „Best Life“. To su:

Box: Image
 

Fikus bendžamin

Fikus bendžamin je relativno čest alergen u zatvorenom prostoru.

Box: Ova biljka
može izazvati alergijski rinitis i astmu. Biljke fikusa takođe mogu otpustiti sitne čestice lateksa, hemijskog spoja sličnog njegovom soku, ali odvojenog od njega. Ove čestice mogu biti iritantne za oči i kožu i mogu izazvati kijanje, kažu iz „Flonase“.

Box: Image
 

Juka (drvo života)

Studija iz 2014. godine, objavljena u časopisu „Allergy and Asthma Proceedings“ proučavala je niz

Box: ukrasnih biljaka
kako bi se utvrdilo koje uzrokuju najzapaženije alergijske ili astmatične reakcije. Uključili su 150 pacijenata s astmom i/ili alergijskim rinitisom i 20 zdravih kontrolnih ispitanika, a zatim su sproveli kožne testove kako bi odredili nivo osetljivosti svakog subjekta na različite vrste. Otkrili su da je stopa pozitivnosti kožnih testova za ukrasne biljke bila posebno visoka kod pacijenata koji su imali alergijski rinitis, osetljivosti na hranu i izloženost sobnim biljkama. Biljke juka izazvale su najviše reakcija, utičući na više od polovine ispitanika. „Iako je ova biljka atraktivna u zatvorenom prostoru, najbolje je izbegavati ako ste alergični“, slažu se stručnjaci „Flonase“.

Box: Image
 

 Paprat

Paprati su omiljene biljke zbog svog bujnog zelenog lišća i lakog održavanja, ali neki ljudi s alergijama ili astmom mogu osetiti pogoršanje simptoma kada ih imaju kući. Stručnjaci iz „Flonase“ objašnjavaju: „Udisanje spora paprati može pogoršati alergije“. Paprati su takođe sklone razvoju buđi u zemljištu, što može izazvati alergije. Udisanje spora buđi može izazvati tipične simptome alergije, kao što su kijanje i svrab.

Box: Image
 

Bršljan

Može izazvati simptome ako ste osetljivi. Konkretno, možete dobiti kontaktni dermatitis ako dodirnete biljku. „Osetljivost na bršljan je češća nego što se pretpostavlja“, kaže studija „JAMA Dermatology“. Važno je naglasiti da dermatitis klinički može da liči na onaj koji izaziva otrovni bršljan.