Medovina, vino spravljeno od meda, jedno je od najstarijih napitaka na ovim prostorima. Još su je stari Sloveni pili u svečanim prilikama, nudili gostima i koristili u obredima. Verovalo se da medovina daje snagu, hrabrost i vitalnost, pa ne čudi što se njena tradicija zadržala sve do današnjih dana.
U početku se med upotrebljavao isključivo kao hrana. Tek kasnije, ljudi su počeli da ga mešaju sa vodom, travama, cvetnim prahom i drugim prirodnim dodacima. Nakon vrenja dobijalo se aromatično, slatkasto vino – medovina. Proces je sličan spravljanju drugih vina, ali uz jednu važnu razliku: glavni sastojak nije grožđe, već med.
Sastojci
- 1 kg livadskog meda u saću sa cvetnim prahom
- 25 g kvasca
Kako se pravi medovina
Saće se najpre samelje u mašini za mlevenje mesa, kako bi se med i vosak dobro sjedinili. Masa se zatim stavlja u lonac (oko 5 litara zapremine), dodaju se četiri litra vode i lagano zagreva do 35°C, uz stalno mešanje. Važno je ne dozvoliti da proključa – cilj je samo da se smesa zagreje.
Kad se skloni sa vatre, dodaje se razmućeni kvasac (pomešan sa malo meda), dobro izmeša i ostavi preko noći da započne vrenje.
Sutradan se smesa procedi kroz gazu i sipa u flaše. Flaše se moraju držati otklopljene, jer medovina i dalje vri. Na sobnoj temperaturi (oko 20°C) čeka se trenutak kad piće počne da „rezi“ – tada je znak da vrenje napreduje.
Kada počne jače vrenje, flaše se premeštaju u hladnu, polumračnu prostoriju kako bi proces usporio. Ni tada se flaše ne zatvaraju, jer bi mogle eksplodirati pod pritiskom. Tek pred upotrebu boca se zatvara.
Kako se pije medovina
Medovina se može piti kao osvežavajuće vino, a ukoliko želite blaži ukus, u čašu se može dodati malo sveže isceđenog limuna – pola limuna na čašu.
Ako se koristi kao lek, tradicionalno se pije:
tri puta dnevno
po 250 ml
oko sat pre jela
Smatrano je da jača organizam, podiže energiju i deluje blagotvorno na varenje i imunitet.
Napitak sa istorijom
Medovina nosi miris livade, sunce u flaši i duh tradicije. Jednostavna je za pripremu, ima prepoznatljivu aromu i vekovima je bila deo narodnog života. Danas, kada se ponovo vraćamo prirodi i domaćim receptima, mnogi medovinu spremaju baš kao nekada – polako, strpljivo i sa puno ljubavi.
