Ostatci hrane su normalan deo kuvanja, ali to je posebno tačno tokom praznika, kada su frižideri puni polu-iskorišćenih zapećenih jela, isečenog purana i vaših omiljenih priloga bogatih skrobom. I dok mnoga jela ostaju bezbedna do nedelju dana u frižideru, neki ostaci hrane nemaju dug vek trajanja koji obično pretpostavljamo.
Stručnjaci za bezbednost hrane su rekli koja hrana se najbrže kvari i kako to možete prepoznati. Nekoliko namirnica treba jesti u roku od jednog do dva dana! Evo na šta treba da obratite posebno pažnju tokom praznične sezone, ali i kasnije.
Kuvani pirinač
Za razliku od većine ostataka hrane, jela od pirinča, bilo iz restorana ili sa šporeta, mogu brzo postati rizična.
„Kuvani pirinač treba pojesti u roku od jednog dana od kuvanja“, kaže Vanesa Kofman, doktor nauka, epidemiolog i direktorka udruženja ,,Stop Foodborne Illness" za Real Simple.
Shutterstock
„Pirinač može sadržati bakteriju Bacillus cereus koja proizvodi toksične supstance otporne na toplotu ako se ostavi na sobnoj temperaturi. Ove toksine nije moguće uništiti ni ponovnim podgrevanjem, što može izazvati trovanje hranom.“
Da bi jelo bilo što bezbednije, Kofmanova preporučuje brzo hlađenje pirinča nakon kuvanja (u roku od sat vremena) i čuvanje u frižideru na temperaturi do 4°C najviše jedan dan. Kada podgrevate, zagrejte pirinač dok ne bude vreo i para izlazi iz njega, ili barem na 74°C.
Sos
Domaći sos je nezaobilazan na većini prazničnih stolova, ali je i jedno od jela koja se najbrže kvare.
Shutterstock
„Ostatke hrane obično treba pojesti u roku od tri do četiri dana, dok sos treba pojesti u roku od jednog dana“, kaže Kofmanova , ističući da visoka vlažnost sosa pogoduje rastu patogenih bakterija i mikroba koji izazivaju kvarenje.
Kofmanova preporučuje da sos nakon jednog dana bacite ili zamrznete. Znaci kvarenja uključuju tamniju boju, kiseo ili neprijatan miris i teksturu koja je primetno gušća ili grudvasta.
Šlag
Isti faktori koji brzo kvare sos utiču i na slatke sastojke poput šlaga. Ovaj penasti dodatak može biti bogat bakterijama koje „se brzo razmnožavaju kada se hrana zagreje ili izloži vazduhu“.
Shutterstock
Idealno, šlag treba koristiti u roku od 24 sata nakon stavljanja u frižider (nakon otvaranja ili pravljenja). Ako se pojavi i najmanja naznaka plesni, najsigurnije je baciti ga i napraviti svež.
Salate sa majonezom
Majonez se često krivi za kvarenje hladnih salata, ali kada se čuva u frižideru, problem obično nije sam majonez.
Shutterstock
„Kupovni majonez je komercijalno pasterizovan i blago kiseo da bi se inhibirao rast bakterija“, objašnjava Kofmanova. To znači da je sam majonez generalno bezbedan duže nego što se misli.
Velika opaska: „Kada se majonez kombinuje sa drugim sastojcima (poput jaja, krompira ili piletine), te namirnice se obično kvare prve.“ Kao i sa mnogim ostacima, Kofmanova predlaže da se salate sa majonezom pojedu u roku od tri dana.
Pasta
„Kuvana pasta ima kratak rok trajanja i treba je čuvati u frižideru samo tri do četiri dana“, kaže Rina Anželik Klark, registrovana medicinska sestra i direktorica kontinuirane edukacije u United Medical Education.
Shutterstock
„Pasta se relativno brzo kvari jer može sadržati bakteriju Bacillus cereus koja formira spore sposobne da prežive prvi proces kuvanja.“
Za razliku od pirinča, koji pruža posebno pogodno okruženje za razmnožavanje spora i proizvodnju toksina, pasta generalno ima manje vlage i kiselosti, što usporava rast bakterija i produžava bezbedno čuvanje za par dana. Znaci kvarenja su primetno sluzava tekstura ili blago kiseo, neprijatan miris.
Riblji bujon
Domaći riblji bujon ne traje toliko dugo kao pileći ili goveđi. „Treba ga baciti nakon samo dva dana u frižideru jer je visoko kvarljiv“, kaže Klarkova.
Shutterstock
„Riblji proteini su bogati azotom, što je idealna hranljiva sredina za bakterije. Razgradnja aminokiselina se brzo ubrzava, što može formirati histamin, čak i kada je u frižideru, a histamin može izazvati trovanje poznato kao scombroid.“
Jednostavno rečeno, ove namirnice se brzo kvare u frižideru. Znaci kvarenja su zamućen izgled, jak i specifičan riblji miris ili blagi iridescentni sjaj na površini.
Mekani sirevi
Neki sirevi mogu dugo trajati u frižideru, dok drugi neće izdržati ni do drugog charcuterie stola u mesecu.
Shutterstock
„Ostatke mekanih sireva (Bri, rikota, mladi sir) treba baciti pet do sedam dana nakon otvaranja originalnog pakovanja“, kaže Klarkova. „Visoka vlažnost ovih sireva u poređenju sa tvrdim sirevima pogoduje brzom razvoju buđi i bakterija.“
Pojava buđi na površini je siguran znak kvarenja, ali čak i bez buđi, sir može postati gorak ili kiseo. Čuvanje u zadnjem delu frižidera, gde je temperatura konstantno 4°C ili niža, pomaže usporavanju kvarenja.
Ostatci koji nisu u frižideru
Bez obzira šta ste kuvali, ostaci hrane koji su predugo stajali napolju imaju veoma kratak rok trajanja.
„Hrana može ostati u ‘opasnoj zoni’ (između 4°C i 60°C) samo dva sata pre nego što postane nesigurna za jelo“, kaže Kofmanova. „U ovom temperaturnom rasponu bakterije koje izazivaju bolesti mogu brzo rasti. Na primer, patogeni poput salmonele, E. coli i Clostridium perfringens mogu da se udvostruče svakih 20 minuta.“
Shutterstock/Nikola_Goga
Ako hrana stoji na suncu ili toplom danu, bezbedno vreme na sobnoj temperaturi se skraćuje na samo jedan sat. Da biste produžili rok trajanja ostataka, treba ih što pre ohladiti, idealno u roku od sat vremena od kada dostignu sobnu temperaturu. Kofmanova preporučuje plitke posude i podgrevanje hrane na najmanje 74°C. „Ako je kuvana hrana stajala napolju više od dva sata, najsigurnije je baciti je“, zaključuje ona.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
