Ne gubite vreme: Evo šta treba da uradite ako vidite da se neko davi u vodi, reagujte što pre

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, skoro 20 hiljada ljudi se svake godine udavi u Evropi. Kako navodi CDC, 80% osoba koje su izgubile život zbog davljenja su muškarci, ali je najveća smrtnost od gušenja u vodi i dalje među decom.

Jedan od čestih faktora koji se povezuje sa davljenjem jeste alkohol, koji je bio prisutan kod 70% odraslih osoba koje su izgubile život zbog davljenja.

Iako se većina slučajeva davljenja dešava u bazenima, kadama, morima, jezerima ili rekama, postoje slučajevi u kojima osoba nije uronjena u vodu kada dolazi do gušenja – ovaj fenomen se naziva suvo davljenje.

Shutterstock

Šta se dešava telu kada se osoba davi i kako pomoći osobi koja se davi, pročitajte u nastavku.

Šta se dešava telu kada se osoba guši?

Kada se osoba davi u vodi, telo prolazi kroz niz fizioloških promena koje nastaju kao posledica nedostatka kiseonika i nemogućnosti održavanja normalnih telesnih funkcija, navodi Healthline. Evo nekoliko glavnih procesa koji se dešavaju tokom davljenja:

• Hipoksija: Nedostatak kiseonika u telu izaziva hipoksiju. Kada osoba više ne može da se održi iznad vode i počne da tone, disanje postaje otežano ili onemogućeno. Nedostatak kiseonika dovodi do pada nivoa kiseonika u krvi, što može izazvati oštećenje vitalnih organa.
   
• Panika i gušenje: Kada osoba upadne u vodu i počne da se davi, često oseća intenzivnu paniku i anksioznost. Pokušaji da udahne mogu dovesti do gutanja vode i gušenja. Voda može da iritira disajne puteve, izazivajući kašalj, grčeve disajnih puteva i dodatno otežano disanje.
   
• Plućni edem: Tokom davljenja, voda može ući u pluća, što dovodi do nakupljanja tečnosti (plućnog edema). Ovo otežava razmenu gasova i može dovesti do otkazivanja pluća.
   
• Gubitak svesti: Ako se davljenje nastavi, manjak kiseonika i nakupljanje ugljen-dioksida mogu dovesti do gubitka svesti. To se može dogoditi brzo, u zavisnosti od fizičke kondicije, temperature vode i drugih faktora.
   
• Srčani zastoj: Kada telo ostane bez kiseonika, srce pokušava da nadoknadi ubrzanim radom, ali bez svežeg vazduha i razmene gasova, na kraju dolazi do zamora srca i prestanka rada – srčanog zastoja, što zahteva hitnu medicinsku pomoć.
   
• Moždana smrt: Ako mozak ne dobije kiseonik duže od 10 minuta, dolazi do moždane smrti. U tom slučaju osoba ne može samostalno da živi i potrebna je pomoć aparata za disanje i cirkulaciju. Osobe koje su moždano mrtve smatraju se preminulima, iako njihovo telo može da funkcioniše pomoću aparata.

Opasnost ne nestaje izlaskom iz vode

Suvo davljenje, poznato i kao sekundarno davljenje, jeste stanje u kojem osoba doživi gušenje bez potapanja u vodi, navodi WebMD. Ova vrsta davljenja može da nastane iz različitih razloga, uključujući:

• Refleksna kontrakcija disajnih puteva: Može se dogoditi kada voda ili druga tečnost iznenada dođu u kontakt sa licem ili grlom, izazivajući refleksnu kontrakciju disajnih puteva i blokiranje disanja. Primeri uključuju skakanje u vodu sa velike visine ili udarac o površinu vode.
   
• Aspiracija: Suvo davljenje može nastati i kada osoba naglo udahne vodu ili tečnost, čak i bez potpunog uranjanja. To se može dogoditi prilikom prskanja vodom ili usled poremećaja gutanja/disanja.
   
• Hemijska iritacija: Određene hemikalije (kiseline, baze) mogu izazvati suvo davljenje ako dođu u kontakt sa disajnim putevima. Ove supstance izazivaju jake iritacije, otežano disanje i mogu dovesti do respiratornog zastoja.

Suvo davljenje je ozbiljno stanje koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Simptomi uključuju otežano disanje, kašalj, gušenje, bol u grudima i gubitak svesti. Važno je da osoba što pre bude pregledana i lečena.

Kako pomoći osobi koja se davi u vodi?

Ako ste svedok davljenja, važno je brzo i smireno da reagujete:

• Pozovite hitnu pomoć: Odmah kontaktirajte lokalne službe hitne pomoći i obavestite ih o situaciji.
   
• Pokušajte izvući osobu iz vode: Ako je bezbedno, izvucite osobu na suvo. Pazite da i sami ne dođete u opasnost.
   
• Proverite svest i disanje: Nakon izvlačenja, proverite da li je osoba pri svesti. Ako ne reaguje i ne diše, nastavite dalje.

Započnite reanimaciju:

• Kompresije grudnog koša: Stavite dlan jedne ruke na sredinu grudnog koša, drugu ruku preko nje. Pritiskajte snažno i ritmično – 5 do 6 cm duboko, 100–120 puta u minuti.
   
• Veštačko disanje: Nakon 30 kompresija, dajte 2 udisaja. Zatvorite nos osobe, pokrijte joj usta svojima, udahnite i izdahnite u trajanju od 1 sekunde. Grudni koš treba da se podigne.

Važno je da znate kako pravilno izvoditi postupak oživljavanja. Ako niste prošli obuku iz prve pomoći, konsultujte se sa operaterom hitne pomoći koji vam može pružiti uputstva i voditi vas kroz postupak do dolaska stručne medicinske pomoći. Nakon pružene prve pomoći, obezbedite da osoba što pre dobije dalju medicinsku negu.

 

Bonus video: