Tri nedelje bez ijednog zelenog povrća. Mesec dana bez konzumiranja voća. Jedini mahunasti? Konzerve sa pečenim pasuljem. Prema anketi objavljenoj početkom ovog meseca, ovo je dijeta prosečnog Britanca.
To je daleko od preporuka „pet dnevno“ – pet dnevnih porcija voća i povrća koje NHS savetuje kao neophodne za očuvanje zdravlja.
Ove smernice, koje su osmišljene da spreče srčane bolesti i rak, važe više od dve decenije i redovno se ističu u kampanjama javnog zdravlja. Ipak, zvanični podaci pokazuju da samo oko trećine žena i četvrtina muškaraca uspeva da ispuni ovaj cilj.
S obzirom na to da su cene svežeg povrća u poslednjim godinama porasle u proseku za 39 procenata – dok su cene šargarepe skočile čak 150 procenata – postalo je još teže dostizanje cilja.
Vodeći stručnjak za ishranu, profesor Tim Spektor, koji je osnovao aplikaciju Zoe, predlaže drugačiji pristup od „pet dnevno“ – preporučuje konzumiranje 30 različitih vrsta biljaka svake nedelje.
Kao rezultat, lideri u oblasti opšte prakse upozoravaju na moguće povećanje uobičajenih viktorijanskih bolesti, poput skorbut, koji je uzrokovan nedostatkom vitamina C.
Podaci koje je prikupio The Mail on Sunday ukazuju na to da je broj ljudi sa ozbiljnim nutritivnim nedostacima porastao za 68 procenata u samo dve godine, sa 7.878 u 2020. na 13.286 u 2022.
Nema sumnje da su voće i povrće ključni za zdravlje. Ali, s obzirom na to da se mučimo da dostignemo cilj od „pet dnevno“, koliko je ovaj cilj zaista važan?
Neke studije sugerišu da možda nije dovoljno i da bismo trebali da povećamo unos na dvanaest porcija za optimalne koristi. U međuvremenu, profesor Tim Spektor preporučuje pristup sa 30 različitih vrsta biljaka svake nedelje, piše Dailymail.
Međutim, druge studije navode da dokazi o zdravstvenim prednostima „pet dnevno“ nisu uverljivi.
Gunter Kunle, profesor ishrane i nauke o hrani na Univerzitetu u Readingu, kaže da dostizanje cilja ne donosi „nikakvu magičnu prednost“.
„Studije pokazuju da ljudi koji jedu najviše voća i povrća imaju bolje rezultate kada su u pitanju bolesti poput raka i srčanih bolesti, u poređenju sa onima koji jedu najmanje“, objašnjava on. „Ali postoje i drugi faktori koje ne znamo. Da li voće i povrće zaista pravi razliku? Da li su to specifični spojevi koje neka od njih sadrži, koje nismo još identifikovali?“
„Ili se možda radi o tome šta ne jedemo – da li oni koji pune svoje tanjire voćem i povrćem imaju manje prostora za slatke, slane i prerađene namirnice?“
Dodaje: „Izveštaji o korisnim efektima su relativno skromni. Postoji stalna diskusija među stručnjacima za ishranu – s obzirom na to da mislimo da voće i povrće imaju zdravstvene koristi, zašto ne nalazimo veće prednosti u istraživanjima?“
Kampanja „pet dnevno“ pokrenuta je od strane Vlade u martu 2003. godine i povezala je konzumaciju voća i povrća sa smanjenjem rizika od srčanih bolesti, raka i dijabetesa.
Postoje tvrdnje da je kampanja potekla iz marketinga iz 1980-ih koji su sproveli farmeri iz Kalifornije, ali to je samo delimično tačno – u stvari, zvaničnici u SAD-u su zamolili poljoprivrednu industriju da se udruži sa njima u kampanji za povećanje unosa voća i povrća koja bi bila „uzajamno korisna“.
Godine 2002, radna grupa Svetske zdravstvene organizacije pripisala je 2,7 miliona godišnjih smrtnih slučajeva globalno niskom unosu voća i povrća. Njihov izveštaj je otkrio da konzumiranje više može „igrati neku zaštitnu ulogu“ u sprečavanju razvoja nekih vrsta raka. Takođe je primećeno da u „Plavim zonama“ – delovima južne Italije, Grčke i Japana – gde ljudi jedu više voća i povrća i generalno su zdraviji u starijem uzrastu, ima niske stope srčanih bolesti i raka.
Međutim, smernice su zasnovane na kineskom modelu koji je uveo dnevni cilj od 400 grama kako bi obezbedio „balansiran i dovoljan unos“. Ovo je u Velikoj Britaniji prevedeno na pet različitih porcija – svaka oko 80 grama – svaki dan. Ovo je smatrano „lako za pamćenje“ i ne previše neostvarivo.
„Postoji element psihologije i lakog marketinga“, kaže profesor Kuhnle. „Druge zemlje imaju različite brojeve i veličine porcija, ali pet je lepo i lako za ljude. Ako povećate broj, izgleda teže, i neki ljudi odustaju bez pokušaja.“
Kao vodič, 80 grama je ekvivalentno jednoj jabuci, dve mandarine, 14 trešanja, šest cvetova brokolija, dve pune kašike spanaća, dve šake salate ili tri kašike graška.
Takođe uključuje mahunarke kao što su leblebije, sočivo, tofu i pečeni pasulj. Krompir, međutim, ne računa se jer se „generalno koristi umesto drugih izvora skroba, kao što su hleb, testenina ili pirinač“, kaže NHS.
„Ne moraju biti sveži“, kaže dijetetičar Dr Duane Mellor, iz Aston Medical School. „Zamrznuti, konzervirani, sušeni ili ceđeni sve se broji.“
Dokazi koji podržavaju pet dnevno su bili kontradiktorni. U 2010. godini, izveštaj iz SAD-a otkrio je da je povezanost sa smanjenim rizikom od raka „slaba“. Istraživači su otkrili da je to efikasno samo kod teških pijanica – i čak tada, koristi bi mogle biti ograničene na rak uzrokovan alkoholom i pušenjem, kao što je rak creva, grla i usta.
U međuvremenu, 2014. godine, Univerzitetski koledž u Londonu je izvestio da bi ljudi trebali da konzumiraju sedam porcija ako žele da smanje rizik od bolesti.
Istraživači Imperial College London-a su 2017. godine otkrili da „najveće koristi“ za prevenciju niza ozbiljnih bolesti dolaze od deset porcija dnevno.
Ovo je povezano sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti za 24 procenata, smanjenim rizikom od moždanog udara za 33 procenata, i smanjenim rizikom od raka za 13 procenata. Iako zvuči impresivno, ovo su mala smanjenja.
Osoba sa deset procenata rizika od razvoja srčanih bolesti koja poveća unos sa nule na deset porcija dnevno mogla bi samo da smanji taj rizik na 7,6 procenata.
„Pitanje je da li je sav trud vredan“, kaže profesor Kunle.
Važno je napomenuti da su ovakvi radovi posmatrački – oslanjaju se na ljude da sami izveštavaju o detaljima svoje ishrane (stručnjaci kažu da obično precenjuju koliko voća i povrća jedu) i zatim naučnici analiziraju njihove medicinske podatke godinama kasnije kako bi videli da li su razvili bolesti.
Istraživači ne mogu potvrditi da li veći unos voća i povrća zaista smanjuje rizik od bolesti ili da li je nešto drugo u pitanju.
„Ljudi koji mogu da priušte dobru ishranu često su generalno zdraviji i manje skloni gojaznosti i intenzivnom pušenju i pijenju“, dodaje profesor Kunle.
Prema podacima koje je otkrio The Mail on Sunday, broj ljudi koji su dijagnostikovani sa ozbiljnim nutritivnim deficitima porastao je za 68 procenata u samo dve godine, sa 7.878 u 2020. na 13.286 u 2022.
Mali broj kliničkih ispitivanja je sproveden. Međutim, jedno britansko ispitivanje sa više od 200 ljudi je proučavalo da li pridržavanje nacionalnih prehrambenih preporuka donosi koristi.
Jedna grupa je pratila dijetu koja je uključivala pet porcija povrća i voća, nemasnog mesa, masne ribe i celih žitarica. Druga grupa je pratila tipičnu britansku dijetu koja se sastojala od belog hleba, paste i pirinča, i samo dve porcije voća i povrća.
Oni koji su se pridržavali preporučene dijete zabeležili su „značajne“ smanjenja u krvnom pritisku i holesterolu – posebno LDL holesterolu, vrsti holesterola povezanoj sa srčanim bolestima. Međutim, ovo je bilo samo 12-nedeljno ispitivanje i nije pratilo ljude u dužem periodu.
„Znamo da voće i povrće sadrži različite vrste vlakana koje su dobre za zdravlje creva,“ kaže doktor Duane Mellor. „Neka od njih mogu promeniti ili smanjiti apsorpciju holesterola i učiniti da se duže osećamo siti.
„Postoje i druge pozitivne stvari, poput vitamina i minerala kao što je kalcijum, koji može smanjiti nivo šećera u krvi, i antioksidansi koji mogu stimulisati naš digestivni sistem i jetru da proizvode korisne supstance.
„Studije pokazuju da ako imate veći unos voća i povrća, rizik od konzumiranja crvenog ili prerađenog mesa se smanjuje. Na kraju, izbalansirana dijeta je dobra stvar.“
Dijeta koja rutinski nedostaje svežih namirnica ima posledice, prema profesorki Kamili Hawthorne, predsednici Kraljevskog koledža lekara opšte prakse.
„U poslednjoj godini smo videli porast stanja povezanih sa lošom ishranom – uključujući bolesti koje bi trebalo da pripadaju prošlosti, kao što su skorbut i nedostatak folne kiseline,“ kaže ona.
„Loša ishrana može povećati rizik pacijenta od razvijanja određenih stanja, ali takođe može pogoršati postojeće probleme. Videli smo da su cene svežih namirnica porasle, zajedno sa troškovima energije za kuvanje, što čini nutritivnu dijetu težom za neke, dok su brza jela jeftina i lako dostupna, ali siromašna nutritivnim sadržajem.“
Postoje i rizici od praćenja restriktivnih dijeta koje isključuju cele grupe hrane, kao što je dijeta samo sa mesom.
Ova dijeta je popularizovana na društvenim mrežama i od strane poznatih ličnosti uključujući psihologa Jordana Petersona i influensera Andrewa Tatea. Postoje tvrdnje da eliminiše zdravstvene probleme, povećava fokus i čisti kožu.
Stručnjaci kažu da ne postoji dokaz koji podržava ove tvrdnje, a pevač James Blunt, koji je probao ovu dijetu osam nedelja na univerzitetu, kaže da je dijagnostikovan sa skorbutom.
„Priličan broj nutrijenata, kao što je vitamin C, je teško dobiti iz nebiljnih izvora, a ima manje vlakana. Na duži rok, ovo vam neće biti dobro,“ kaže doktor Mellor.
Međutim, s druge strane, može doći do efekta „plateau“ – tačke u kojoj koristi od konzumiranja više voća i povrća ne postaju veće.
Istraživači sa Harvardske medicinske škole su otkrili da iako je konzumiranje više voća i povrća povezano sa manjim rizikom od umiranja od bilo kojeg uzroka, nije bilo koristi od konzumiranja više od pet porcija dnevno.
