Gorušica je najmanji problem: Evo šta se dešava sa našim telom kada se prejedemo, posledice nisu naivne

Iako nam stomak neće eksplodirati, prejedanje može biti štetno po naše zdravlje, posebno ako se dešava često

Mora da vam je poznat taj osećaj nakon velikog obroka kada osećate da će vam stomak eksplodirati. Iako nećete zaista eksplodirati, neke štetne stvari će se desiti vašem telu. Verovatno već znate šta se dešava ako se stalno prejedate, ali da li znate šta se dešava sa vašim telom nakon samo jednog obilnog obroka?

Prejedanje narušava pravilno funkcionisanje tela

Odmah nakon obilnog obroka javiće se nekoliko kratkoročnih posledica, a to su:

• Gorušica
• Umor
• Bol u stomaku
• Povišen nivo šećera u krvi.

Stomak se širi dok jedemo, a kada se napuni do određene granice, šalje signal mozgu da smo siti i da prestanemo da jedemo. Ako zanemarimo takav signal i nastavimo da jedemo, stomak se širi dalje, izvan svojih normalnih granica, i počinje da pritiska okolne organe, prenosi Eating Well. „Prekomerni unos hrane može izazvati nelagodnost u sistemu za varenje i dovesti do žgaravice“, rekla je nutricionista Loren Haris-Pinkus. Gorušica se javlja kada želudačna kiselina počne da se diže kroz jednjak i izazove peckanje i kiseli ukus u ustima. Haris-Pinkus dodaje da je prejedanje posebno loše u kasnim večernjim satima jer ležanje posle obroka samo povećava šansu za gorušicu. 

Shutterstock

Prejedanje izaziva i umor jer telo svu energiju usmerava na varenje hrane, tera nas na spavanje, što opet dovodi do gorušice. Drugi razlog zašto smo umorni nakon obilnog obroka je nagli skok nivoa šećera u krvi praćen jednako naglim padom. Kako obično završavamo obrok sa desertom, visok nivo ugljenih hidrata takođe zahteva veću proizvodnju insulina.

Kako da pomognemo sebi ako se prejedamo? 

Prvo i najvažnije, ako se prejedanje ne dešava često, ne treba da se previše uznemirujemo, kaže nutricionista Loren Manaker. Važnije je da vodimo računa o svakodnevnoj ishrani, a ako se s vremena na vreme desi da se prežderemo, na primer na praznicima ili rođendanima, posledice po zdravlje neće biti velike. 

Pexels

 Međutim, telo može da se oseća loše nakon prejedanja, pa Manaker daje nekoliko saveta kako odmah ublažiti nelagodu. Da bi ublažio nelagodnost koju osećamo nakon prejedanja, preporučuje da grickate svež koren đumbira ili pijete čaj od đumbira. Koren sladića takođe donosi olakšanje. Nutricionista preporučuje i kratku šetnju nakon jela, što će nam pomoći da ne legnemo u krevet, jer bi to značilo veću šansu za gorušicu. Takođe je dobra ideja izbegavati gazirana pića i držati se vode.  

Šta ako se često prejedamo i kako prestati?  

Posledice dugotrajnog prejedanja su nešto opasnije: 

• Povećanje telesne težine
• Povećan rizik od dijabetesa tipa 2
• Inzulinska rezistencija
• Otpornost na leptin
• Povećan nivo masti u krvi.  

Jasno nam je da prekomerni unos hrane može dovesti do debljanja, ali nagomilani kilogrami nose i druge rizike. Prejedanje može izazvati insulinsku rezistenciju, stanje u kojem ćelije ne mogu da preuzmu glukozu koju isporučuje insulin. Zbog toga nivo šećera u krvi ostaje visok, što nas dovodi u opasnost od razvoja dijabetesa tipa 2. Osim insulinske rezistencije, može doći i do rezistencije na leptin, zbog čega mozak ne prima signal da smo siti i nastavljamo dalje. prežderati se. U zavisnosti od izbora namirnica, može doći do povećanog nivoa masti u krvi, što dodatno opterećuje cirkulatorni sistem. 

Shutterstock

Haris-Pinkus takođe objašnjava kako stalno prejedanje proširuje naš stomak. ,,Kada stalno konzumiramo velike količine hrane, stomak se prilagođava i širi kako bi primio višak hrane. Zbog toga će se potreba za hranom povećavati iz dana u dan, a najbolji način da to izbegnete je da slušate svoje telo i prestanete da jedete kada siti ste“, objasnio je nutricionista.Haris-Pinkus. 

Manaker dodaje da treba obratiti pažnju zašto se prejedamo, da li takva potreba zaista dolazi od gladi ili zbog stresa i drugih emocionalnih trauma. Često se dešava da se ljudi tokom dana izgladnjuju, a uveče prejedu. Nutricionista savetuje da nikada ne smemo dozvoliti da glad postane tolika da ne možemo da kontrolišemo unos hrane i da je bolje da pojedemo manji obrok između, nego da dozvolimo da nas ,,uhvati" nekontrolisana glad. Takođe je dobro usporiti dok jedete i temeljnije žvakati hranu. 

 

 

Bonus video: