Nije svejedno koji probiotik pijemo: Dr Stanišić otkriva zdraviju i jeftiniju zamenu

Ishrana tokom leta često se razlikuje od one zimi. Visoke temperature ponekad mogu da umanje naš apetit ili nas navedu da posegnemo za lakšim obrocima. Često nosimo hranu sa sobom kada idemo na plažu ili bazen.

Ako ne obratimo dovoljno pažnje, ta hrana može dovesti do problema sa stomakom... Na primer, pokvarena hrana može izazvati stomačni virus ili trovanje, što može pokvariti odmor zbog bolova, povraćanja, dijareje ili povišene temperature. Zbog toga neki ljudi samoinicijativno uzimaju probiotike. Koliko je to zapravo korisno ili štetno, objasnila je doktorka fizičke hemije Svetlana Stanišić gostujući na Prvoj televiziji.

"Kada je reč o probioticima, danas postoji mnogo različitih preparata, a neki od njih su prilično skupi. Važno je da ljudi obrate pažnju da probiotik sadrži što više različitih sojeva - laktobacila i bifidobakterija. Problem je što u našim crevima već živi mnogo bakterija, otprilike kilogram do kilogram i po, koje su zapravo dobre bakterije. Međutim, danas se prodaju različiti probiotici koji sadrže bakterije čija korisnost nije dokazana. Oni mogu poboljšati crevnu floru, ali to poboljšanje obično bude prolazno", objasnila je doktorka detaljno, ističući i jeftinije alternative.

Ako se ipak odlučite za probiotike, doktorka savetuje da se oni najbolje uzimaju uz mlečne proizvode kao što su jogurt, kefir i kiselo mleko. Takođe, jeftina alternativa su i biljna vlakna poput salate, voća i povrća, koja hrane zdrave bakterije u crevima. Zbog toga osobe koje praktikuju KETO dijetu često unose nedovoljno vlakana, što prema rečima doktorke nije zdravo.

Stoga, doktorka je takođe savetovala roditelje da upozore decu da ne gutaju vodu iz bazena jer može biti puna štetnih bakterija. U razvoju zdrave crevne flore ključnu ulogu igraju zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i izbegavanje stresnih situacija.