Napolju minus, radijatori topli, a u kući počinje dobro poznata rasprava. Njoj je hladno i traži da se pojača grejanje, a on već otvara prozor jer ne može da diše od vrućine. Zvuči poznato? Ispostavlja se da ova naizgled bezazlena svađa muči mnogo više parova nego što biste pomislili. A razlog nije samo u različitim navikama.

Ako ste ikada sedeli u dnevnoj sobi umotani u ćebe, dok vaš muž šeta u majici kratkih rukava i pita zašto je toliko vruće, znate o čemu govorimo.

Jedno pojača grejanje, drugo ga krišom smanji. Ona zatvara prozor, on ga otvara čim izađe iz sobe. I tako iz dana u dan, sve dok ne prođe zima.

Britanski „Gardijan“ objavio je 11. novembra zanimljiv tekst o ovim kućnim raspravama, koje su, prema jednom američkom istraživanju, mnogo češće nego što se misli.

Čak 44 odsto parova krišom menja temperaturu

Prema američkoj anketi koju prenosi „Gardijan“, čak 44 odsto ispitanih parova priznalo je da krišom podešava temperaturu kada partner zaspi.

Gotovo dve trećine ispitanih ne slaže se oko toga koliko bi trebalo da bude toplo u spavaćoj sobi, dok se šest odsto zbog toga svađa gotovo svake noći.

Jedna žena ispričala je da je njen suprug stalno smanjivao grejanje na 15 stepeni, smatrajući da je to sasvim dovoljno.

Ona je pronašla način da izbegne raspravu. Nakon ugradnje novog sistema grejanja, temperaturu može da podešava preko telefona. Kada suprug zaspi, ona je podigne na 21 stepen.

On misli da ona pred spavanje samo gleda u mobilni telefon, a zapravo pokušava da se ugreje.

Zašto je ženama često hladnije nego muškarcima?

Iako ima izuzetaka, istraživanja pokazuju da žene u proseku češće osećaju hladnoću i traže topliju prostoriju.

Razlika nije samo u navikama.

Muškarci u proseku imaju više mišićne mase, a mišići proizvode toplotu. Kod žena važnu ulogu imaju hormoni i način na koji telo reguliše protok krvi.

Kada je hladno, krvni sudovi se sužavaju kako bi se sačuvala toplota u unutrašnjosti tela. Zbog toga ženama šake i stopala često postaju hladni pre nego muškarcima.

Estrogen takođe utiče na osetljivost na hladnoću, pa nije neobično da dvoje ljudi sede u istoj prostoriji, a da jedno drhti dok je drugom sasvim prijatno.

Posebna priča je menopauza, kada zbog hormonskih promena žene mogu da imaju nalete vrućine, znojenje, a zatim osećaj hladnoće.

Svađa oko radijatora ponekad nema veze sa grejanjem

Psihoterapeuti upozoravaju da se iza ovih svakodnevnih rasprava ponekad krije nešto mnogo važnije.

Zamislite situaciju: žena kaže da joj je hladno, a muž odgovara da obuče još jedan džemper. Ona se ne ljuti samo zato što joj je hladno, već zato što ima utisak da njemu nije važno kako se oseća.

Slično je i kada on pokušava da smanji račune za grejanje, a ona to doživljava kao još jedno nametanje njegove volje.

Problem tada više nije temperatura, nego osećaj da vas partner ne sluša.

Naravno, nije svako neslaganje znak ozbiljnog problema u braku. Ali kada se ista rasprava ponavlja svakog dana, vredi razgovarati o tome zašto oboma toliko smeta.

Koliko zapravo treba da bude toplo u kući?

Ne postoji jedna temperatura koja će svima savršeno odgovarati.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da je 18 stepeni prihvaćen minimum za zaštitu zdravlja većine ljudi tokom hladnog perioda. Starijima, deci i osobama sa određenim hroničnim bolestima može biti potrebno toplije okruženje.

Za spavanje mnogima prija nešto hladnija prostorija, jer se telesna temperatura prirodno spušta tokom noći.

Umesto stalnog prepiranja, bolje je dogovoriti temperaturu koja oboma odgovara koliko je moguće, provetravati prostorije kada za to postoji potreba i prilagoditi posteljinu ili odeću.

A najvažnije je da niko ne mora krišom da okreće termostat.

Jer ako se tokom cele zime svađate oko dva stepena, možda je vreme da prestanete da dokazujete ko je u pravu i počnete da slušate jedno drugo.