Kada donji krvni pritisak pređe granicu od 80 mmHg, govorimo o dijastoličkoj hipertenziji. Normalan dijastolički pritisak se kreće u rasponu od 60 do 80 mmHg. Ukoliko pređe granicu od 120 mmHg, to je izuzetno opasno stanje koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
Dijastolički ili donji pritisak predstavlja pritisak koji krv vrši na zidove arterija dok srce odmara između dva otkucaja. Povišen dijastolički pritisak povećava rizik za veliku arteriju poznatu kao aorta. Osobe sa značajno povišenim donjim krvnim pritiskom imaju povećan rizik od aneurizme abdominalne aorte, što je ozbiljno medicinsko stanje. Povećanje aorte može dovesti do njenog pucanja, odnosno rupture, sa visokim rizikom od smrtnog ishoda.
Povišen donji pritisak iznad 100 mmHg ukazuje na veliki rizik od moždanog udara. Ova vrsta hipertenzije često je povezana sa gojaznošću, povišenim nivoom šećera u krvi i visokim nivoom triglicerida. Rizik je veći kod osoba koje imaju porodičnu istoriju hipertenzije ili prethodne probleme sa kardiovaskularnim sistemom. Muškarci su u nešto većem riziku nego žene.
Ako izmerite pritisak i aparat pokaže da je donji pritisak skočio iznad 100 mmHg, sačekajte pet minuta i ponovo ga izmerite. Ukoliko nema promene, potrebno je hitno se javiti lekaru koji će utvrditi uzroke i prepisati odgovarajuću terapiju. Terapija bi trebalo da bude praćena promenom životnih navika, uključujući prestanak pušenja i konzumiranja alkohola, kao i uvođenjem adekvatne ishrane.
Redovna fizička aktivnost, smanjenje unosa soli i stres menadžment takođe mogu značajno doprineti kontroli krvnog pritiska. Namirnice koje mogu pomoći u obaranju holesterola i šećera u krvi uključuju voće, povrće, orašaste plodove, mahunarke i ribe bogate omega-3 masnim kiselinama. Održavanje zdrave telesne težine i redovno praćenje krvnog pritiska ključni su za prevenciju komplikacija vezanih za dijastoličku hipertenziju.