Božićni post koji traje 40 dana, počevši od 28. novembra, završava se 7. januara, tačnije pravoslavnim Božićem. Osim uzdržavanja od mrsne hrane, veliki Božićni post podrazumeva i duhovono pročišćenje, uzdržavanje i od loših misli i dela. S toga je podvig posta kako telesni, tako i duhovni.
Nakon završetka posta, dočekuje nas bogata božićna trpeza, mrsna hrana, pečenje, dosta masnoće i kalorija.
Postavlja se pitanje kako taj prelazak u ishrani utiče na organizam?
Dr Nada Macura, kardiolog u penziji, gostovala je u jutarnjem programu Kurir televizije gde je pokušala da odgovori na ovo pitanje. Ona se na početku osvrnula na duhovnost, koja ima važan udeo u postu, a zatim je objasnila kako treba da izgleda prelazak sa posne na mrsnu hranu.
"Polagano u svakom slučaju ne odjednom. Treba preći na neku laganu ishranu. Dan posle pričešća, treba se polako vraćati. Nakon božićne trpeze treba preći na neku laganu piletinu i bela mesa. Božićna trpeza ne mora da bude prebogata. Ono što je osnovno u verovanju je da čovek mora da bude skroman i ta skromnost treba da nas odlikuje", zaključila je ona za kraj.
