Imunolog otkrio koji vitamin nas najbolje štiti od virusa: Svi ga preskaču, a on čuva od bolesti

"Studija kaže da je 14 puta veća šansa da dobijete teži oblik virusa ako imate manjak vitamina D. To bi značilo 14 puta veća šansa da stradate. Ova studija je dobra zato što su oni određivali vitamin D pre nego što su došli u fazu da se razbolevaju, pa su korelisali nivoe vitamina u prethodnom stadijumu, kada su bili zdravi i sa onim šta se dešavalo kada su se razboleli. To je ispravno jer kako kažu, ’kasno Marko na Kosovo stiže’, ako stignete kasno teško ćete da dobijete neke rezultate", istako je imunolog dr Borislav Kamenov .

Dr Kamenov je istakao da to ne znači da ne treba da uzimate vitamin D kad ste se već razboleli.

"Možete da počnete da uzimate vitamin D kad se već razbolite, ali efekti su mnogo manji. Ja sam to video i po pacijentima koji su bili zbog drugih stvari u teškom stanju, i onda kad su ispravili hranu, kad su počeli da uzimaju vitamin D, svi se razbole, samo oni ne".

Ono što nas sve zanima je koje doze ovog vitamina treba uzimati, ali imunolog ističe da se to može reći načelno, međutim, potrebno je da se kod svakoga pojedinačno odredi doza nakon provere nivoa vitamina u krvi.

Doza zavisi od uzrasta

"Za decu to je 500-1.000 jedinica, za malu dečicu koja su pred školu to je 2.000, odrasli koji su mladi 3.000-4000, nešto stariji mogu 5.000, a oni kao što sam ja vrlo često i 10.000 nije dovoljno. Ali ako se to ne izmeri, ne može da se kaže da li je dovoljno ili je previše". Dr Kamenov objasnio je i zašto je ovaj vitamin toliko moćan.

"Kad je u pitanju vitamin D, stvar je mnogo kompleksnija od toga koliko ovog vitamina uzimamo. On povećava mogućnost makrofaga da prepozna neprijatelja, da ga uništi, znači te ćelije koje ubijaju viruse, one kad imaju dovoljno vitamina D aktiviraju taj odgovor i sprečavaju inflamaciju i citokinsku oluju. Jer nas na kraju ubije imunski sistem, ne ubije nas virus, vitamin D direktno zaustavlja tu oluju i onemogućava da mi stradamo ako je u dovoljnim količinama. Ali uz to, nije bitan samo nivo vitamina D koji uzimamo, nego koliko se trujemo ako uzimamo lošu hranu, ne uzimamo probiotike...".

Doktor objašnjava da kada u telu ima toksina, vitamina D "nikad nije dovoljno".

"Zato to ne mogu svi jednako da uzimaju, nego da se prvo vidi kome koliko treba. To može da se proveri iz krvi, odredi se nivo", dodaje, pa objašnjava šta je još važno osim količine vitamina.

Ova hrana uništava creva

"Drugo što je važno je stanje creva i probiotici, ako su creva loša, ako se on truje hranom, ima probleme nadimanje, gasove, oseća umor, on je već zatrovan, mora da ispravi hranu i da uzima probiotik. Probiotik može dosta da poboljša stanje i da smanji potrebe za vitaminom D".

Imunolog je odgovorio i na pitanje koja hrana pravi najveći problem crevima.

"Najviše kazein, kravlje mleko stvara toksine, kazein je vrlo žestok. To znamo od ranije za laktozu, ali mnogi ljudi ne podnose kazein, ne podnose hleb, gluten ne podnose. Ti ljudi koji imaju problem oni imaju gasove, nadimanje. Šećer u principu nije dobar da se konzumira, bolje je da se koristi voće, voćne torte...".

Doktor je na kraju istakao da vitamina D ima u mesu, jajima, ribama severnih mora, ali da u svemu tome najveću ulogu igra Sunce, te da kada ga nema – "u mesecima koji imaju slovo R u nazivu" – moraju da se uzimaju suplementi.