Virus koji sada vlada može ozbiljno da se iskomplikuje: Doktorka Obradović otkriva koji simptomi pokazuju da se razvila bakterijska infekcija

Polako nam se približava kraj oktobra, a temperature su iznad proseka za ovo doba godine. Miholjsko leto je razlog što su čekaonice Domova zdravlja pune. Pacijenti se uglavnom žale na povišenu temperaturu, malaksalost, bol u mišićima, grebanje, pečenje ili bol u grlu, glavobolju, mučninu, povraćanje i neizbežan kašalj. O kakvim virusima je reč, objašnjava prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine.

"Najviše je kao izazivač zastupljena velika grupa adenovirusa i to pre svega rinovirusa. Postoji preko 55 vrsta adenovirusa, neki od njih daju stomačne tegobe, a tu su i oni koji zadaju respiratorna oboljenja. Zatim ima korone, koju smo prerano bacili u zaborav i po koja groznica Zapadnog Nila. Toplo je vreme i gripa još nema", ističe dr Obradović.

Koji simptomi su najzastupljeniji kod novog soja kovid virusa?

"Što se tiče korone, sada je aktuelan soj EG 5 koji se još zove ERIS i to je varijanta omikron virusa. Simptologija je mnogo blaža i pacijenti se javljaju kad dođe do komplikacija tj. sekundarnih infekcija, bilo virusnih ili bakterijskih. Simptomi su i dalje jaka malaksalost, glavobolja, bol u mišićima i povišena temperatura, koja može trajati samo jedan dan ili duže", kaže dr Obradović i dodaje:

"Suv i nadražajan kašalj obično se javlja kod virusne infekcije, a ukoliko postoji iskašljavanje, ispljuvak je obično bistar ili providan. Bakterijska infekcija praćena je iskašljavanjem veće količine ispljuvka koji može biti različito prebojen. Drugi simptomi su zapušen nos, curenje iz nosa, bol, grebanje u grlu, promuklost, povišena telesna temperatura, drhtavica, malaksalost, bolovi u mišićima, zglobovima i glavobolja. Te tegobe traju između dva i sedam dana", otkriva dr Obradović.

Šta se preporučuje za lečenje ovih virusnih infekcija?

Doktorka Obradović ističe da se virusne infekcije leče tzv. simptomatskom terapijom: topli napici, mirovanje, vitamin C i drugi vitamini, lekovi koji olakšavaju kašalj i iskašljavanje. Ukoliko postoji povišena telesna temperatura, uzimaju se antipiretici koji snižavaju temperaturu, a anitiotike nikako ne treba uzimati samoinicijativno.

"Primena antibiotika neophodna je jedino ukoliko postoji bakterijska infekcija i samo lekar može proceniti da li je potrebno lečenje antibioticima. Antibiotike ne bi trebalo uzimati samoinicijativno jer njihova česta upotreba povećava mogućnost razvoja rezistencije bakterija. Statistički podaci su vrlo poražavajući - za lečenje ARI troši se oko 70 odsto svih antibiotika koji se uzimaju na usta, a za sve druge infekcije 30 odsto i pored činjenice da su najčešći uzročnici virusi na koje antibiotici ne deluju", kaže doktorka i dodaje:

"Mali procenat obolelih razvija komplikacije koje su povezane sa bakterijskom infekcijom. To mogu da budu upale sinusa, uha, bronhija (bronhitis) ili upala pluća. Ovo su stanja gde je opavdana upotreba antibiotika u lečenju", kaže dr Obradović.

Koje preventivne mere savetujete?

"Kao preventivne preventivne mere savetuje se ishrana bogata svežim voćem i povrćem, primerena fizička aktivnost, adekvatno oblačenje i dobar san, 6-8 sati kao i održavanje lične higijene i često provetravanje prostorija i izbegavanje dužeg boravka u zatvorenim prostorijama sa velikim brojem ljudi", savetuje doktorka Obradović.

Takođe, ističe da se vakcina protiv gripa/influence preporučuje svake godine, naročito obolelima od hroničnih bolesti i starijima od 65 godina. "Imunitet nastaje dve do tri nedelje nakon vakcinacije i traje od 6 do 12 meseci. Zbog stalne promene cirkulišućih sojeva virusa gripa, neophodna je vakcinacija svake godine sa početkom hladnijeg vremena", savetuje dr Biserka Obradović.