Osobe koje treba često da kontrolišu visinu krvnog pritiska su one sa visokim pritiskom ili sa faktorima rizika, a to su: više od 65 godina, dijabetes, oboljenja bubrega, porodična istorija ove bolesti. Postoje neka pravila koja treba poštovati prilikom merenja, kako bi izmerena vrednost bila realna.
Kako da sednete?
Pre nego što izmerite pritisak, odmorite pet minuta. Zatim sedite za trpezarijski sto, naslonite se, a oba stopala treba da budu na podu. Levu ruku laktom naslonite na sto, a šaku držite u visini srca. Opustite ruku i šaku. I vi treba da budete opušteni i da sedite mirno. Obmotajte manžetnu oko nadlaktice jedan centimetar iznad lakta. Podignite odeću, da bude direktno na koži. Merenje pritiska preko odeće može povećati njegovu vrednost.
Na šta da obratite pažnju?
- Ukoliko vam pritisak varira i treba da ga pratite, merite ga svakog dana u isto vreme. Obično je najniži ujutro, a tokom dana poraste. To treba raditi najmanje 3 dana, a poželjno je 7 dana.
- Dok merite pritisak, nemojte da pričate, jer tako možete privremeno povećati gornji do 15 podeoka.
- Ako vrednost koju je aparat pokazao nije ona koju ste očekivali, izmerite pritisak dva puta, sa pauzom od 10 minuta između merenja. Ako se rezultati razlikuju za 5 ili više podeoka, izmerite i treći put.
- Digitalni aparat za merenje pritiska nemojte da držite blizu uređaja koji emituju elektromagnetna zračenja, kao što su mobilni telefoni.
Pritisak ne treba meriti:
- pola sata posle obroka, pušenja i kafe
- pola sata posle fizičke aktivnosti
- ako imate potrebu da idete u toalet
Ostali faktori koji mogu uticati na visinu krvnog pritiska su stres, osećaj hladnoće, bol, otežano disanje, kao i neki lekovi.
