Ljudi koji rade fizički zahtevne poslove imaju više šanse da obole od demencije, prema studiji objavljenoj u naučnom časopisu „The Lancet“.
Autor istraživanja, profesor Vegard Skirbek, i njegov tim uradili su studiju u saradnji s Norveškim nacionalnim centrom za starenje i zdravlje i Centrom za starenje Batler u Kolumbiji. Zaključili su da je stalni rad na poslovima koji zahtevaju srednji ili visoki profesionalni fizički napor, povezan s većim rizikom od kognitivnog oštećenja. Zahtevni poslovi definisani su kao oni koji „zahtevaju značajnu upotrebu ruku i nogu i kretanje celog tela, poput penjanja, podizanja, balansiranja, hodanja, saginjanja i rukovanja materijalima“.
Shutterstock
Najrizičnija zanimanja
U ova zanimanja ubrajaju se prodavci, negovatelji, poljoprivrednici i proizvođači stoke. Istraživači su došli do ovog zaključka ispitujući poslove osoba od 33 do 65 godina s rizikom od demencije i blagog kognitivnog oštećenja (MCI) u dobu preko 70 godina.
Posebno su analizirali podatke 7.005 osoba iz studije HUNT4 70+ — jedne od najvećih svetskih studija o demenciji. Od ukupnog broja, kod 902 osobe je dijagnostifikovana demencija kasnije u životu, dok je 2.407 patilo od blagog kognitivnog oštećenja.
Istraživači su otkrili da ljudi u fizički zahtevnim poslovima imaju oko 15,5% veće šanse za razvoj demencije u poređenju sa samo 9% onih koji ne rade takve poslove. Poslovi kao što su nega i prodaja često su okarakterisani nedostatkom autonomije, dugotrajnim stajanjem, napornim radom, lošim radnim vremenom, stresom, većim rizikom od pregorevanja i ponekad nezgodnim radnim danima.
Shutterstock
Sedeći poslovi čuvaju mozak
Otkriveno je da inženjerski poslovi, administracija i podučavanje, kao i drugi kognitivno stimulativniji poslovi pomažu ljudima da održe dobru memoriju kasnije u životu. Studija iz 2016. pokazala je da sledeći poslovi pomažu u očuvanju zdrave funkcije mozga: menadžer, učitelj, advokat, socijalni radnik, inženjer, fizičar, lekar, stomatolog i farmaceut.
