Većina ljudi prilikom srčanog udara gubi snagu i oseća se bespomoćno.
Osoba čije srce doživi nepravilnosti u radu i počinje da se loše oseća ima samo 10 sekundi pre nego što izgubi svest, kada je u pitanju nagla srčana smrt.
Tih 10 sekundi osoba može pravilno da iskoristi kako bi pomogla sebi, a rešenje je u kašljanju. Naravno, pre svega je potrebno pozvati hitnu pomoć.
Jak kašalj bez prestanka, dubok i produžen pri izdisaju svake dve sekunde može znatno da pomogne pre dolaska hitne pomoći.
Duboko disanje unosi kiseonik u pluća, a kašalj izaziva pokrete koji stvaraju pritisak na srce i održavaju cirkulaciju, prenosi bastabalkana.
Pritisak na srce pomaže vraćanju normalnog ritma što može da bude presudno da osoba živa stigne do bolnice.
Akutni infarkt miokarda
Akutni infarkt miokarda ili srčanim udar je izumiranje dela srčanog mišića zbog naglog prestanka cirkulacije kroz neku od arterija koje ishranjuju srce. Prema podacima SZO, u svetu godišnje od infarkta oboli šest miliona ljudi, pri čemu, u četvrtini slučajeva dolazi do smrtnog ishoda.
U Srbiji oko 10.000 ljudi godišnje doživi infarkt. Češće pogađa muškarce nego žene, a pose ulaska u klimaks, rizik od nastanka bolesti se izednaćava.
Prisutniji je kod ljudi starijih od 40 godina, piše stetoskop.
Najvažniji simptom je bol, koji u infarktu traje preko pola sata i obično je jači i duži od svih dotadašnjih napada, ukoliko je pacijent ranije već imao napade bolova u grudima. Lokalizovan je iza grudne kosti, veoma je jakog intenziteta, a po karakteru liči na stezanje, pečenje ili čak cepanje u grudima. Može biti praćen obilnim preznojavanjem, naglo nastalom slabošću i malaksalošću i gušenjem (osećajem nedostatka vazduha) i često jakim strahom od smrti.
Bol u grudima koji se širi u okolne delove tela i traje duže od 15 minuta, znak je da se pozove hitna pomoć, prenosi Novi.ba.
