Čekamo kišu, ali nje sigurno neće biti do kraja nedelje. Naprotiv, ekstremno visoke temperature su širom evropskog kontinenta i biće to najviše temperature ikad zabeležene.
Upozorenja o vremenskim prilikama su na snazi širom španskih Kanarskih ostrva, Italije, Kipra i Grčke, a grčke vlasti očekuju da će temperature dostići čak 43 ili 44 stepena Celzijusa u petak i subotu. Srbija se nalazi pod uticajem afričkog anticiklona, koji samo nastavlja da jača.
Na pitanja kako da se izborimo sa vrućinama, na koga će ove tropske vreline najviše uticati odgovarali su gosti jutarnjeg programa Kurir televizije Dr Milijana Balević, supspecijalistkinja kardiologije.
- Nije prijatno, jer smo mi i čitavo evropsko stanovništvo genetički predisponirani za neke lake letnje temperature od 20 i više stepeni. Ove temperature pre svega negativno utiču na kardiovaskularni sistem i na hronične bolesnike. Treba nam prilagođavanje određene vrste. Ono što možemo da uradimo jeste da dejstvujemo u momentu, da planiramo dane pre svega. Bilo bi poželjno da vodimo računa da od 11 do 17 časova izbegavamo bilo kakvo kretanje na otvorenom - rekla je Balević.
Navela je na koje načine se treba prilagođavati visokim temperaturama kako bi se umanjila opasnost po zdravlje.
- Obzirom da visoke temperature dovode do dehidratacije znojenjem, potrebno je da sa sobom uvek nosimo vodu, a poželjno bi bilo i da čim ustanemo popijemo određenu količinu koju treba prilagođavati Prema telesnoj težini. Za normalnu telesnu težinu u normalnim vremsnkim uslovima trebalo bi da uzimamo 30 ml, a u tropskim uslovima 40 ml vodee - rekla je Balević i dodala:
- Kod hroničnih bolesnika to je nešto manje, ali oni će uz savet lekara znati koliko tečnosti im je potrebno. Zatim, jako je važna zaštita glave i očiju, dakle nošenje šešira i naočara za sunce i na kraju lagana ishrana. Više lakih obroka dnevno, baziranih na voću, povrću i mlakim supicama. Traba smanjiti fizičku aktivnost. Nikako alkohol i nikako pušenje.
