Neprimetni moždani udar, poznat i kao subklinički ili tihi moždani udar, nastaje kada se mali krvni ugrušak formira u mozgu i privremeno blokira protok krvi. Nevidljivi moždani udar se zapravo naziva prolazni ishemijski napad (TIA), a poznat je i kao „mini moždani udar“ ili „prolazni napad“.
To je privremeno stanje u kojem se pojavljuju simptomi slični moždanom udaru, ali nestaju u roku od 24 sata bez trajnog oštećenja mozga. Međutim, iznenadni moždani udar ili TIA je ozbiljno zdravstveno stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Najčešći uzrok je stvaranje krvnog ugruška koji privremeno blokira protok krvi u arterijama koje snabdevaju mozak.
Ugrušci se obično formiraju u drugim delovima tela, kao što su srce ili vrat, a zatim putuju do mozga. Ovaj ugrušak može biti dovoljno mali da ne izaziva vidljive simptome, ili se simptomi mogu pojaviti samo na kratko. Glavni uzrok nevidljivih moždanih udara je ateroskleroza, stanje koje uzrokuje nakupljanje plaka unutar arterija. Ostali faktori rizika uključuju visok krvni pritisak, dijabetes, pušenje, gojaznost i naslednu predispoziciju.
Šta je neprimetni udar?
Prolazni ishemijski napad ili neprimetni moždani udar karakteriše privremena blokada dotoka krvi u mozak, što dovodi do privremenog poremećaja funkcije mozga. I pored toga što ne mora da izaziva jake simptome, čak i neprimetan moždani udar je ozbiljno zdravstveno stanje i predstavlja pretnju. Tihi moždani udar nastaje usled privremene blokade ili sužavanja krvnih sudova koji snabdevaju mozak, obično usled stvaranja krvnog ugruška.
Obično se ovaj ugrušak formira negde u telu i putuje do arterija koje snabdevaju mozak. Ovaj ugrušak, poznat kao embolus, može privremeno da blokira protok krvi u malim krvnim sudovima mozga, što dovodi do privremenog nedostatka kiseonika i hranljivih materija u tom delu mozga. Posle nekog vremena, ugrušak se može rastvoriti ili pomeriti, a protok krvi se obnavlja. Ovo objašnjava zašto simptomi TIA obično nestaju u roku od 24 sata.
Ko je u većem riziku od moždanog udara?
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), moždani udar je drugi vodeći uzrok smrti i jedan od vodećih uzroka invaliditeta širom sveta. Prevalencija moždanog udara značajno varira između različitih regiona i zemalja, ali nastavlja da raste u mnogim zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Prema podacima iz 2019. godine, SZO je procenila da je oko 6,2 miliona smrtnih slučajeva povezano sa moždanim udarom, što čini 11% svih smrtnih slučajeva.
Iako podaci variraju, smatra se da je moždani udar češći u populaciji starijoj od 65 godina, kao i među ljudima sa određenim faktorima rizika kao što su hipertenzija, dijabetes i pušenje.
Simptomi nevidljivog moždanog udara
Simptomi neprimetnog moždanog udara su slični onima kod pravog moždanog udara, ali obično su manje ozbiljni. Kod moždanog udara postoje jasni simptomi, ali jedan od izazova u prepoznavanju neprimetnog moždanog udara je upravo nedostatak očiglednih znakova. Pacijenti mogu osetiti samo blagu slabost, privremeni gubitak ravnoteže ili blage smetnje vida.
Ovi simptomi često ostaju neprimećeni ili se pripisuju umoru ili drugim manje ozbiljnim stanjima. Međutim, iako simptomi mogu biti suptilni, neotkriveni moždani udar može imati dugoročne efekte na zdravlje mozga i povećati rizik od narednog moždanog udara. Simptomi prolaznog ishemijskog napada razlikuju se ne samo po intenzitetu već i po trajanju. Po definiciji, simptomi obično nestaju u roku od 24 sata, najčešće u roku od nekoliko minuta ili sati. Međutim, uprkos privremenom trajanju simptoma, neotkriveni moždani udar je važan znak upozorenja i ukazuje na povećan rizik od narednog moždanog udara.
Tipični simptomi uključuju:
– nagli gubitak vida ili zamagljen vid
– naglu slabost
– utrnulost u licu, ruci ili nozi na jednoj strani tela
– poteškoće s govorom ili razumijevanjem
– vrtoglavicu
– gubitak ravnoteže
– intenzivnu glavobolju
Intenzivna glavobolja koja se javlja iznenada i bez prethodnog oblika jedan je od mogućih ranih znakova moždanog udara. Prema istraživanju objavljenom u časopisu JAMA Neurologi 2020. godine, jaka glavobolja može biti rani simptom moždanog udara kod nekih pacijenata.
Gubitak vida na jedno ili oba oka, zamagljen vid ili dvostruki vid mogu biti rani znaci moždanog udara. Studija objavljena u časopisu Neurologi 2012. godine ističe da su simptomi povezani sa vidom često prisutni u ranim fazama moždanog udara.
Uzrok neprimetnog moždanog udara
Kao što smo već istakli, prolazni ishemijski napad ili neprimetni moždani udar kao glavni uzrok imaju privremeno smanjeno snabdevanje krvlju određenog dela mozga.
Najčešći uzrok je privremena blokada krvnih sudova uzrokovana krvnim ugruškom. Međutim, postoje i drugi mogući uzroci nevidljivog moždanog udara:
- Ateroskleroza: stanje u kome se plakovi nakupljaju na zidovima arterija i sužavaju njihov lumen, što otežava protok krvi i povećava rizik od stvaranja ugrušaka.
- embolija: krvni ugrušci ili komadići plaka mogu da se formiraju na drugim mestima u telu, kao što su srce ili vrat, i putuju kroz krvotok do mozga
- kardiovaskularni poremećaji: određeni kardiovaskularni problemi kao što su atrijalna fibrilacija ili srčani zalisci mogu povećati rizik od stvaranja ugrušaka
- visok krvni pritisak: hipertenzija povećava rizik od oštećenja krvnih sudova i stvaranja ugrušaka
- druga medicinska stanja poput dijabetesa, visokog holesterola, bolesti bubrega, upalnih bolesti krvnih sudova i određenih genetskih predispozicija
Šta učiniti kada dođe do neprimetnog moždanog udara?
Iako je to manje opasno stanje, veoma je važno što pre reagovati na simptome koji se pojave. Nevidljivi moždani udar zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Osoba koja ima simptome treba da zatraži hitnu medicinsku pomoć kako bi se utvrdio uzrok simptoma i preduzeo neophodan tretman kako bi se sprečili budući moždani udari. Simptome ne treba ignorisati ili potcenjivati jer mogu biti znak upozorenja za kasniji moždani udar.
Prema istraživanju, oko 10% ljudi koji su imali neotkriveni moždani udar dožive moždani udar u roku od 90 dana. Rano prepoznavanje i lečenje mogu smanjiti rizik od budućih moždanih udara. Dijagnoza uključuje detaljno ispitivanje simptoma, istoriju bolesti i različite dijagnostičke testove. Lekari mogu da koriste slikovne testove mozga kao što je magnetna rezonanca (MRI) ili kompjuterska tomografija (CT). Dodatni testovi kao što su dopler ultrazvuk ili angiografija se takođe mogu obaviti.
