Kraj februara i početak marta doneće naglo otopljavanje, a temperature će u pojedinim delovima Srbije dostići i 16-18 stepeni Celzijusa. Iako mnogi jedva čekaju sunce i toplije dane, lekari upozoravaju da ovakve vremenske promene nisu bezazlene.

„Svake godine u ovom periodu imam više pacijenata koji se žale na vrtoglavicu, slabost i nagle padove pritiska. Posebno su osetljive mlade devojke i starije osobe. Dešava se da ljudi padnu u nesvest“, kaže dr Filip Antić, specijalista opšte medicine iz Beograda.

Naglo otopljavanje nije bezopasno

Posle nedelja hladnog vremena, organizam je naviknut na niske temperature i stabilne vremenske uslove. Kada temperatura naglo skoči na 15 ili 16 stepeni, dolazi do brzog prilagođavanja krvnih sudova i krvnog pritiska.

Mnogi tada osećaju:

  • glavobolju

  • pospanost i umor

  • razdražljivost

  • pad koncentracije

  • vrtoglavicu

Ovaj fenomen poznat je kao meteoropatija - stanje u kojem organizam burno reaguje na promene atmosferskog pritiska, temperature i vlažnosti vazduha.

Ko je najugroženiji?

Prema rečima doktora Antića, najčešće tegobe imaju:

  • osobe sa niskim krvnim pritiskom

  • hronični bolesnici

  • stariji ljudi

  • adolescenti u pubertetu

  • osobe pod stresom

„Kada naglo otopli, krvni sudovi se šire, pritisak pada i dolazi do slabosti. Ako neko preskoči obrok ili ne pije dovoljno tečnosti, rizik od nesvestice se dodatno povećava“, objašnjava lekar.

Nije problem samo temperatura

Stručnjaci ističu da nije presudno samo to što je napolju toplije. Promene atmosferskog pritiska, veća količina sunčeve svetlosti i suvlji vazduh u zatvorenim prostorima dodatno opterećuju organizam.

Takođe, mnogi prerano prelaze na laganu garderobu i pojačavaju fizičku aktivnost, što može dovesti do iscrpljenosti.

„Ljudi čim vide sunce krenu u šetnje bez jakne, u kratkim rukavima, a organizam još nije spreman. To može da dovede do iscrpljenosti i pada imuniteta“, upozorava dr Antić.

Može li prolećno sunce da izazove nesvesticu?

Iako zvuči neobično, naglo izlaganje suncu posle zimskog perioda može dovesti do dehidratacije i poremećaja elektrolita, posebno kod osoba koje ne unose dovoljno tečnosti.

Dovoljno je da pola sata provedete napolju bez unosa vode, uz naglu promenu pritiska – i organizam može reagovati slabošću.

Kako se zaštititi?

Lekari savetuju:

  • postepeno prilagođavanje toplijem vremenu

  • dovoljan unos tečnosti

  • redovne obroke

  • umerenu fizičku aktivnost

  • slojevito oblačenje

  • kontrolu krvnog pritiska kod hroničnih bolesnika

„Toplije vreme jeste prijatno, ali organizmu treba vremena da se prilagodi. Ne treba potcenjivati 16 stepeni posle zime – to je za telo ogroman šok“, zaključuje dr Antić.