Međutim, 33-godišnjakinja iz Denvera u Koloradu nije imala pojma da će njena dijagnoza takođe otkriti decenijama staru tajnu - i povezati je sa davno izgubljenom tajnom braćom i sestrama.
Ona deli svoju neverovatnu priču o tome kako je njena smrtonosna bolest otkrila čitavu mrežu laži...
„Verovatno nije ništa“, rekla sam sebi dok sam se oblačila, ponovo ugledavši izdignutu crvenu kožu. Mesecima je kvrga u mojoj desnoj dojci postajala sve veća, a do jula 2021. bila je čak i malo bolna. Stalno sam to izbacivala iz glave, nadajući se da će jednostavno nestati ako to ignorišem. Ali kada je bol postao jači, konačno sam zakazala pregled kod doktora.
Njena zabrinutost je bila trenutna. Za nekoliko dana je imala biopsiju, a onda, tri nedelje kasnije, bila je uništena i prestravljena rezultatima.
"Imala sam rak dojke. U početku sam poludela. Koliko je bilo napredno? Koje su bile opcije lečenja? Tim je bio neverovatan, objašnjavajući da je najbolja stvar koju sam mogla da uradim dok čekam više rezultata testa da popunim detaljan zdravstveni upitnik. Tražili su gomilu informacija o zdravlju moje porodice, jer što više znaju, to će bolje biti obavešteni o najboljim sledećim koracima.
Dijagnoza nije bila jedino iznenađenje za Hejli
- Pozvala sam moju mamu Lori i tatu Dejva da im kažem o mojoj dijagnozi i bilo je zaista teško, ali sam barem mogla da ponudim praktičan način na koji bi mogli da pomognu. Međutim, dok je mama znala mnogo o zdravstvenoj istoriji svojih rođaka, tata je bio prilično nejasan. Ali u to vreme mi njegovi izbegavajući odgovori i želja da se to završi nisu se činili čudnim.
„Verovatno ne zna mnogo o zdravlju bake i dede.“ U međuvremenu, dala sam sve od sebe da budem zauzeta nakon saz nanjamoje dijagnoze. Kada nisam bila na poslu kao veterinarski tehničar, moj verenik Džon mi je pruao podr[ku i pomogao mi je da ostanem pozitivna. Zatim, nekoliko dana nakon što sam videla mamu i tatu, moj telefon je stalno zvonio. Videvši da je to tata, bila sam zbunjena, jer me on inače nikada ne bi nazvao na posao. Kada sam na kraju uspela da uhvatim minut, slušala sam njegovu poruku i bila sam iznenađena kada sam ga čula kako kaže „Moramo da razgovaramo, nazovi me ponovo.“ Poslala sam mu brzu poruku da objasnim da sam na poslu, ali on je samo nastavio da me zove – imala sam užasan osećaj da nešto zaista nije u redu. Kada je moja mama sutradan stigla u moju kuću, sedeći sa Džonom i mojim mlađim bratom Koltenom, odbila je da objasni šta se dešava. „Hejli“, rekla je, „Tata je taj koji će morati da ti ovo kaže.“
„Ne znam kako da ovo kažem“, počeo je. „Ti i tvoj brat imate različite očeve.“ Zanemela sam, moj mozak je odmah počeo da skače između scenarija. Da li je mama imala aferu? Da li je bila udata pre nego što ga je upoznala? Koliko god da sam očajnički tražila odgovore, nisam mogla da izbegnem tatinu devastaciju, jedva je mogao da izgovori reči. „Dugo smo pokušavali da imamo decu pre nego što smo saznali da ja ne mogu“, rekao mi je.
„Dakle, koristili smo dva različita donatora sperme da bismo imali tebe i tvog brata.“ Bila sam u totalnom šoku, ali mi je takođe laknulo što mama nije imala aferu. Videvši ga kako sedi tamo kako se bori sa suzama, shvatajući kakav je to ogroman teret bio u protekle 32 godine, bila sam tako tužna zbog njega. Stalno se izvinjavao, objašnjavajući da je mama sve vreme htela da nam kaže, ali da su im lekari savetovali da to drže u tajnosti i da niko nikada neće morati da zna.
„Ne treba da se izvinjavaš“, rekla sam, i zaista sam to mislio. Na kraju krajeva, on je bio moj tata i volela sam ga. Ovo ništa nije promenilo, u stvari, imala sam još više ljubavi i poštovanja prema njemu. Voleo me je i odgajao iako mu nisam biološki ćerka. Nikada nismo bili vrsta porodice koja se zagrli i kaže: „Volim te“, ali tog dana smo oboje ovo uradili. Želela sam da tata zna da to ništa nije promenilo. Razmišljala sam o odrastanju, uvek sam imala srećno detinjstvo, ali se sećam čudnog trenutka kada sam pomislila, „možda ovo nisu moji roditelji?“ Pogledala sam svog brata Koltena i smejali smo se. Bili smo tako različiti dok smo odrastali, ovo je toliko toga objasnilo.
Iako je to bio šok, bio sam uzbuđena mogućnošću da mogu imati čitavu drugu porodicu. Te noći u krevetu, sve o čemu sam mogla da razmišljam bila su braća i sestre. Zvuči ludo, ali samo sam znala da su tamo negde. Kakvi bi oni bili? Da li bi ličili na mene? Nisam razmišljala o čoveku koji je donirao spermu, samo o braći i sestrama i znala sam da moram da ih pronađem. U tronedeljnom čekanju na mastektomiju, to je bilo sve o čemu sam mogla da razmišljam. Izluđivala sam Džona beskrajno pričajući o DNK testovima koje bih mogla da uradim i koliko brzo će se rezultati vratiti. To mi je dalo pozitivan fokus, daleko od raka i predstojeće operacije.
Operacija je odlično prošla
- Dvosatna operacija je prošla dobro, uklonili su mi limfni čvor kao i desnu dojku, a nedelju dana kasnije dobila sam neverovatnu vest da su mi uklonili rak. Ali u dva meseca koliko sam tada bila van posla, bila sam toliko nestrpljiva dok sam čekala svoje DNK rezultate, provodeći sate i sate gledajući dokumentarne filmove o davno izgubljenoj braći i sestrama koji su se ponovo spojili.
- Konačno, u oktobru 2021., šest nedelja nakon testa, rezultati su stigli. Otišla na stranicu koja vas povezuje sa ljudima koji su takođe uradili test i dele vaš DNK. Odmah sam ih videla i vrisnula sam od uzbuđenja.
Jedan, Vesli, je imao malu fotografiju, ima iste obraze i oči kao i ja, i ogroman osmeh. Provela sam sat vremena sastavljajući mu poruku od četiri rečenice. Poslala sam poruku svojoj porodici da ih obavestim šta se dešava, a onda sam mogla samo da čekam.
Otprilike 24 sata kasnije Vesli je odgovorio, napisavši „Dobrodošli u porodicu!“ Bilo mi je to ogromno olakšanje. Poruke su letele između nas. Razgovarali smo o našim životima i kako smo saznali za naše začeće. Bio je tako kul, opušten momak. Vesli je takođe znao kako mogu da stupim u kontakt sa blizancima, zvanim Tajler i Džejson. Upoznala sam Džejsona dva meseca kasnije, što je bilo neverovatno, a onda sam kasnije konačno dogovorila sastanak sa Veslijem. Mama i tata su bili podrška u svemu tome, a moj život je bio ispunjen uzbuđenjem i srećom.
Smrt oca
- Zatim, u martu 2022. godine, zadesio me je razarajući gubitak kada sam iznenada izgubila oca zbog sumnje na aneurizme.Bilo je razorno, ali sam se malo utešila činjenicom da nije morao da nosi tajnu u grob. Tata je video da znam i da ga volim, sve je to zahvaljujući mom raku! Bez moje dijagnoze nikada ne bih pronašla svoja tri nova brata.
