Postoji mnogo dokaza da san i količina sna utiču na to koliko dobro osoba obavlja kognitivne zadatke kao što su rešavanje matematičkih problema, vođenje razgovora ili čak čitanje. Manje proučavano je da li san utiče na način na koji hodamo ili obavljamo druge aktivnosti za koje se smatra da su manje zamorne.
Nova studija istraživača sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu i Univerziteta Sao Paulo u Brazilu izveštava da nedostatak sna utiče na hodanje - konkretno na to koliko dobro možemo da kontrolišemo svoj korak ili hod.
U eksperimentu su učestvovali učenici, od kojih je svaki samostalno pratio svoju aktivnost dve nedelje koristeći sat. Učesnicima nisu date nikakve smernice za spavanje kako bi istraživači mogli da znaju njihovu prirodnu dnevnu rutinu.
Studenti su u proseku spavali oko šest sati dnevno, a neki od njih nedostatak sna su nadoknađivali tako što su provodili skoro ceo vikend u krevetu.
Veče pre eksperimenta, jedna od dve grupe učenika nije spavala, a nakon toga, svi učesnici su odradili test na traci za trčanje.
Učenici su bili zamoljeni da hodaju po traci za trčanje, ali se brzina na traci sve vreme menjala. Prvo su imali lagani hod, pa sprint i ponovo lagani hod - ali nisu dobijali nikakav upozorenja kada se brzina menjala. Autori su zaključili da je kontrola pokreta smanjena kod učesnika sa nedostatkom sna. Međutim, oni koji su spavali noć pre eksperimenta su bili bolji.
- Nije bilo naučno jasno da će skoro automatska radnja, kao što je hodanje, zavisiti od nedostatka sna - kaže Hermano Krebs, glavni naučnik u odeljenju za mašinsko inženjerstvo na Tehnološkom institutu u Masačusetsu.
Krebs i njegovi koautori, uključujući glavnog autora Arturo Forner-Cordero sa Univerziteta u Sao Paulu, objavili su svoje nalaze u "Scientific Reports".
