Uposlednja dva meseca, povećao se broj zaraženih virusom korona, a među njima ima i dosta dece. Iako je kod njih generalno klinička slika dosta lakša, dešava se da neka deca razviju mnogo teže simptome ove bolesti.
- U ovom poslednjem talasu, od 18. avgusta, imamo ubedljivo najteže pedijatrijske pacijente, često sa upalom pluća, a to je najčešće kod gojazne dece starije od 15 godina. Imaju obostrane upale, a klinička slika im liči na odrasle -ispričala je doktorka Olivera Ostojić u emisiji RTS ordinacija.
Ona je rekla da, srećom, bebe prolaze sa vrlo lakim simptomima. Na terapiju dobro reaguju čak i deca koja imaju astmu ili neko drugo oboljenje respiratornih organa.
Ipak, ona ističe da gojaznost, dijabetes, hematološko-onkološka oboljenja, neurološka oboljenja, imunodeficijencija povećava rizik od težeg oblika bolesti. Gojaznost ističe kao najveći rizik, bez ikakvih drugih bolesti.
- Ovaj talas je ozbiljniji, pojavljuju se i najteži pacijenti. Imali smo troje dece na respiratoru za mesec dana. Delta soj je ipak agresivniji za decu -naglasila je ona.
Simptomi virusa korona kod dece
Doktorka je u emisiji objasnila i razliku između gripa i virusa korona. Dok grip krene naglo, virus korona kreće mirnije. Temperatura na početku bude blago povišena, posle se javljaju glavobolja, slabost, bolovi u mišićima i zglobovima. Naglasila je da deca obično ne gube miris i ukus, za razliku od odraslih.
- Kod odraslih je karakterističan i manjak limfocita, kod dece je to ređe. U prvim danima i kod dece bude povišen CRP. Ako je povišen d-dimer, za decu to ne znači puno. Ako je povećan 2-3 puta ne reagujemo, to ne znači da postoji tromb - naglasila je ona.
Ona se osvrnula i na posledice korone, naročito na multisistemski inflamatorni sindrom kod dece. "Javlja se između četvrte i osme nedelje od blagosimptomskog do asimptomskog kovida. To je bila enigma, jer nismo znali da je dete preležalo kovid, a posle mesec dana je u teškom opštem stanju, ima povišenu temperaturu, iznemoglo je, malaksalo, kašlje", naglasila je doktorka i objasnila da to stanje iziskuje lečenje. Što se korone kod dece tiče, ona kaže da je ovo najteže stanje i da se do sada javilo kod dvadesetak pacijenata.
Kako se leči korona kod dece?
Doktorka Ostojić naglašava da, ako dete ima samo blago povišenu temperaturu, bez drugih simptoma, može da se leči kod kuće. Ipak, ako počne da kašlje, trebalo bi da se uradi rendgen. "Ako dete 3 dana ima blago povišenu temperaturu i nije lošeg opšteg stanja, savetuje se mirovanje, C i D vitamin, lekovi za temperaturu i izolacija. Ako se bolest ne razvija, dete će biti zdravo za 5-6 dana", govori doktorka i dodaje da su probiotici neverovatno važni za jačanje imuniteta i odbranu od virusa.
Doktorka naglašava i da deca ne treba da odmah posle bolesti da počnu sa treninzima, naročito posle težeg oblika bolesti.
Da li deca treba da se vakcinišu?
- Udruženje pedijatara dalo je preporuku da se vakcinišu deca od 13 do 15 godina, koja imaju hronične bolesti i ona u rizičnoj grupi, pre svega gojazna deca, ali i sva ostala - naglasila je ona i rekla da je Fajzer vakcina odobrena za mališane.
