Neki ljudi po navici jedu prebrzo, a nekima je potrebno i do pola sata kako bi pojeli ceo obrok.
Razlika je velika, zato što brzo jedenje može izazvati različite zdravstvene probleme, a da nam uopšte ne padne na pamet da to ima veze sa brzinom kojom jedemo.
Kada jedemo brzo, uglavnom gutamo veće delove hrane jer prosto ne stignemo dovoljno da je sažvaćemo.
Što bolje sažvaćete hranu, želudac će vam biti zahvalniji. Smatra se da se jedan zalogaj hrane treba sažvakati najmanje 30 do 50 puta.
Na taj način hranljive materije će brže i lakše dospeti u krvotok. Brzo gutanje hrane usko je povezano i sa gasovima i nadutošću zato što dok je jedemo mi unosimo puno vazduha u želudac.
Povezano je i sa gojenjem jer želucu treba vremena da nam da signal kad je pun, a do tada smo pojeli veću količinu hrane jer nemamo osećaj za meru.
Brzo jedenje hrane dovodi i do različitih problema sa digestivnim traktom, kao i želucem. Dovodi do povećanja želudačne kiseline, pa ćete verovatno imati osećaj da vam se hrana “vraća”. To se dešava zato što se od hrane stvara kiselina koja ide od želuca do jednjaka.
Želucu je potrebno vreme da svari hranu, pa isto tako ne očekuje da ćete u njega natrpati mnogo kalorija u roku od samo nekoliko minuta.
povezane vesti
