Ljudi sa jednom krvnom grupom tipa A imaju veću verovatnoću da dobiju moždani udar pre 60. godine u poređenju sa osobama sa drugim krvnim grupama, otkrili su istraživači.
Krvne grupe opisuju bogatu raznolikost hemikalija na površini naših crvenih krvnih zrnaca. Među najpoznatijim su A i B krvne grupe, koji mogu biti prisutne zajedno kao AB, ili pojedinačno kao A ili B. Najrasprostranjenija u svetu je nulta krvna grupa (O), piše Science Alert.
Čak i unutar ovih glavnih krvnih grupa, postoje suptilne varijacije koje proizilaze iz mutacija gena odgovornih za njihov nastanak.
Jedno genomsko istraživanje nedavno je otkrilo jasnu vezu između gena za podgrupu A1 i ranog početka moždanog udara.
Istraživači su prikupili podatke iz 48 genetskih studija, koje su uključivale otprilike 17.000 ljudi koji su preživeli moždani udar i kontrolnu grupu od 600.000 pojedinaca koji se nikada nisu šlogirali. Svi učesnici su bili između 18 i 59 godina.
Pretraga na nivou genoma otkrila je dve lokacije koje su snažno povezane sa ranijim rizikom od moždanog udara. Jedan od njih se poklopio sa mestom gde se nalaze geni za krvnu grupu.
Druga analiza specifičnih tipova gena za krvnu grupu je zatim otkrila da ljudi čiji je genom kodiran za varijaciju A grupe imaju 16% veće šanse za moždani udar pre 60. godine, u poređenju sa ljudima drugih krvnih grupa.
Shutterstock
Za one sa genom za grupu O1, rizik je bio manji za 12%.
Istraživači, međutim, primećuju da je dodatni rizik od moždanog udara kod osoba sa krvnom grupom A mali, tako da nema potrebe za brigom.
„Još uvek ne znamo zašto bi krvna grupa A predstavljala veći rizik“, kaže autor studije i vaskularni neurolog Stiven Kitner sa Univerziteta Merilend i dodaje: „Ali to verovatno ima neke veze sa faktorima zgrušavanja krvi kao što su trombociti i ćelije koje oblažu krvne sudove, kao i drugi cirkulišući proteini, a svi oni igraju ulogu u razvoju krvnih ugrušaka.“
Iako rezultati studije mogu izgledati alarmantno, njih treba staviti u pravi kontekst.
Svake godine u SAD nešto manje od 800.000 osoba doživi moždani udar. Većina njih – oko tri od svaka četiri – javlja se kod ljudi starijih od 65 godina, a rizik se udvostručuje svake decenije nakon 55. godine.
Takođe, ljudi uključeni u studiju živeli su u Severnoj Americi, Evropi, Japanu, Pakistanu i Australiji, a ljudi neevropskog porekla čine samo 35 odsto učesnika. Buduće studije sa raznovrsnijim uzorkom mogle bi pomoći da se razjasni značaj rezultata.
„Jasno je da nam je potrebno više naknadnih studija kako bismo razjasnili mehanizme povećanog rizika od moždanog udara“, kaže Kitner.
Još jedan ključni nalaz studije nastao je iz poređenja ljudi koji su imali moždani udar pre 60. godine sa onima koji su imali moždani udar nakon 60. godine.
Za ovo su istraživači koristili skup podataka od oko 9.300 ljudi starijih od 60 godina koji su imali moždani udar i oko 25.000 ljudi starijih od 60 godina koji nisu imali moždani udar.
Oni su otkrili da je povećan rizik od moždanog udara kod krvne grupe tipa A postao beznačajan u grupi sa kasnim početkom moždanog udara, što sugeriše da moždani udari koji se dešavaju u ranom životnom dobu mogu imati drugačiji uzrok u poređenju sa onima koji se javljaju kasnije.
Manje je verovatno da će moždani udari kod mlađih ljudi biti uzrokovani nagomilavanjem masnih naslaga u arterijama (proces koji se naziva ateroskleroza), a veća je verovatnoća da će biti uzrokovani faktorima koji imaju veze sa stvaranjem ugrušaka, kažu autori.
NajŽena.rs je i na Viberu, pridružite se našoj zajednici, a sada možete da preuzmete i STIKERE!
BONUS VIDEO
