Izutetno je bogato govžđem i samo jedna kašika je dovoljna da se obezbedi doza potrebna organizmu. Ovo brašno je višenamensko i možete ga koristiti kada pravite testo, čorbe, kaše.
Osim što je kopriva bogata gvožđem takođe je prepuna vitaminima i mineralima. Jednako lekovit je i čaj od korpive ili čorba. Fino brašno od koprive može da se koristi za pravljenje domaće kozmetike, a od krupnijeg mlevenog brašna može da se napravi hrana ili čaj od koprive.
Obzirom da raste u bašti, pored puta ona ne košta ništa. Tako da je pravljenje ovog brašna džabe. Ono što je bitno je da pronađete zdravu, nezagađenu koprivu. Kasno proleće ili rano leto je idealno za skupljanje. Ako ne možete da nađete zdravu, onda je bolje da je kupite. Mladi listovi sadrže najviše hranljivih materija. Pažljivo operite sveže listove i bacite oštećene. Poželjno je da koristite rukavite jer kopriva može da iziritira kožu. Opranu stavite između dve krpe kako bi što bolje upila vodu.
Možete je sušiti priordno, ali tako rizikujete da se oštete, bolje je da to uradite u rerni. Zagrejte je na 120°C i stavite listove u tankom sloju nekih 2-3 sata. Vrata rerne treba da budu blago otvorena (1-2 cm) kako bi vlažan vazduh mogao da izađe. Ako je moguće, uključite ventilator, jer će značajno ubrzati cirkulaciju vazduha i skratiti vreme sušenja.
Kada listovi postanu lomljivi i raspadnu se na dodir, izvadite ih iz rerne i zgnječite rukom. Bacite stabljike i sve ostale delove koji su još vlažni. Vratite zgnječene listove u rernu i nastavite da sušite još sat vremena da biste bili sigurni da su potpuno suvi. Zatim ih sameljite. Prosejte brašno kroz sito. Neke krupnije čestice će ostati u situ, pa možete da ih sameljete u avanu i zatim da ih ponovo prosejete.
Od 300 g sveže koprive (listova i stabljika) ili 150 g svežih listova dobiće se oko 20-25 g finog brašna i oko 10-15 g dodatnog krupno mlevenog brašna koje ostaje posle prosejavanja. Čuvajte u hermetički zatvorenoj tegli na tamnom, suvom i hladnom mestu.
BONUS VIDEO
