Jedna od najvažnijih stvari o kojoj moramo stalno voditi računa jeste zdravlje, a to svakako uključuje i mozak. Održavanje ovog ključnog organa zdravim izuzetno je važno. Britanski lekar Amir Khan otkrio je da ga ljudi često pitaju kako zadržati um „oštrim i fokusiranim“, posebno kako godine prolaze.
Dodao je da mnogi počnu da paniče oko zdravlja svog uma, jednako kao i tela, kako stare.
„Razgovarajmo o nečemu što nas sve zanima kako starimo – kako zadržati mozak bistrim i fokusiranim. Bilo da balansirate posao, porodicu ili se borite sa „maglom u glavi“ srednjih godina, postoje naučno dokazane metode koje mogu održati vaš um u vrhunskoj formi“, naveo je poznati lekar.
Nahranite svoj mozak
Jedan od saveta koji je dao dr Amir jeste da se krećemo. „Zapamtite, vežbanje nije dobro samo za srce – ono pokreće i mozak. Kada ste aktivni, povećava se dotok krvi u mozak, što obezbeđuje kiseonik i važne hranljive materije koje podstiču rast moždanih ćelija. Čak i brza desetominutna šetnja može poboljšati koncentraciju i pamćenje na nekoliko sati“, rekao je.
Hrvatski zavod za javno zdravstvo se slaže s njim. „Krećite se kad god i gde god možete u slobodno vreme. Važno je da budete fizički aktivni svaki dan, najmanje 30 minuta u intervalima od 10 minuta, i da u tome uživate“, navode u svom plakatu „Budimo aktivni u slobodno vreme“.
Ishrana za mozak
Zdravlje mozga zavisi i od pravilne ishrane. Dr Amir objašnjava da je mozak „60 odsto mast“, pa mu zato odgovara unos zdravih masnoća. „Uključite masnu ribu, orašaste plodove, semenke i maslinovo ulje – bogati su omega-3 masnim kiselinama koje štite moždane ćelije. Takođe, jedite šareno voće i povrće bogato antioksidansima koji pomažu u borbi protiv upala i usporavaju kognitivni pad“, preporučuje, prenosi Mirror.
Redovan san
Opšte je poznato da je potrebno spavati između sedam i devet sati svake noći, ali mnogima to nije lako ostvariti. „Tokom sna mozak čisti otpad i učvršćuje sećanja. Ako preskačete san, to je kao da ne napravite sigurnosnu kopiju računara – stvari prestaju da funkcionišu kako treba“, savetuje dr Amir i preporučuje da održavate redovan raspored spavanja.
Društvo i učenje
Društvena interakcija je takođe izuzetno važna. „Društveni kontakti su poput treninga za mozak. Čitate izraze lica, prisjećate se priča, rešavate male probleme u razgovoru. Uvek možete naučiti nešto novo – učiti jezik, svirati instrument ili probati novi recept pomaže u stvaranju novih neuronskih veza koje čuvaju fleksibilnost mozga“, objašnjava.
Borba protiv stresa
Znanje kako se nositi sa stresom takođe je ključno, jer kronični stres može preplaviti mozak kortizolom, oštećujući oblasti zadužene za pamćenje. „Samo pet minuta dubokog disanja može pomoći, ali još bolje je provoditi vreme u prirodi i na dnevnom svetlu, jer to pomaže resetovanju reakcije na stres i poboljšava koncentraciju“, dodaje dr Amir.
„Dakle, više se krećite, pametno jedite, spavajte dovoljno, budite povezani sa ljudima i smirite svoj um. Zapamtite, mozak je poput mišića – što ga više koristite, hranite i odmarate, to ostaje jači i oštriji“, zaključio je.
