Da, dobro ste pročitali, prema istraživanju, zbog dužeg gledanja u nečije oči mogu vas obuzeti halucinacije i disocijativno stanje. Ali upozoravamo vas, ako želite da ispitate istinitost ove studije, nastavite na vlastitu odgovornost.Naime, gledanje u nečije oči može izazvati čitavu zbrku različitih osećanja. Ako je to osoba koju volite, verovatno ćete dobiti leptiriće kad vas pogleda. Ako stranac bulji u vas, verovatno ćete se osećati nelagodno ili preplašeno. Kontakt očima je snažan i otkriva mnogo više o nama nego što bismo mogli i pomisliti. Ali sigurno možemo reći da nikada nisi „zadržali“ nečiji pogled duže od nekoliko prolaznih sekundi – zapravo, „tačna“ količina trajanja kontakta očima pre nego što postane previše neugodna je 3,3 sekunde.
Ali šta se dogodi kad u nekoga zuriš 9 minuta i 57 sekundi (stvarno precizno!) ili duže od toga? Prema studiji iz 2015, obuzmu te halucinacije i disocijativno stanje. Dakle, ako tražite način kako se osećate „opijeno“, čini se da vam je potreban samo uporni kontakt očima. Studija, koju je proveo Đovani B. Kaputo sa Univerziteta Urbino u Italiji, okupila je 20 osoba (od kojih su 15 bile žene) pri slabom osvetljenju, što je „omogućilo detaljnu percepciju finih crta lica, ali umanjilo percepciju boja“, kazao je Kaputo.
Zatim je zamolio deset parova da gledaju jedno drugom u oči 10 minuta. Kaputo je takođe osnovao kontrolnu grupu od 20 ljudi koji su se suočili sa zidom umesto druge osobe. Nakon isteka 10 minuta, učesnici obe grupe izvestili su o svojim iskustvima kroz upitnike koji su postavljali pitanja o potencijalnim disocijativnim stanjima, kao i o licu njihovog partnera, otkrivajući da je veća verovatnoća da će oni u grupi ljudi koji gledaju jedno drugom u oči osetiti „simptome disocijacije, dismorfne percepcije lica i ukazivanje čudnih lica nalik halucinacijama“.
Disocijacija se događa kada se osoba odvoji od stvarnosti. Dok se disocijativni simptomi obično razlikuju, za one u studiji simptomi su uključivali „smanjeni intenzitet boje, zvukove koji se čine tišim ili glasnijim od očekivanog, te osećaj da postaju razmaknutiji jedni od drugih“. S druge strane, „pričinjavanja čudnih lica“ uključivala su deformisane crte lica, čudovišta, aspekte vlastitog lica na licu partnera ili lica rođaka.
Prema Kaputu, čudni simptomi mogu imati veze s „povratkom u stvarnost“ iz disocijativnog stanja izazvanog čulnom deprivacijom“. Pretpostavio je da su „ukazivanja čudnih lica“ uzrokovana „psihodinamičkim“ projekcijama nesvesnih značenja subjekta u lice drugog“.
„Iako droge nisu legalne, međutim, koliko ja znam, gledanje u oči nekome još nije stavljeno izvan zakona, pa nastavite na vlastitu odgovornost“, poručuje Kaputo.
