U recenziji objavljenoj prošle nedelje u časopisu American Journal of Clinical Nutrition, naučnici su došli do zabrinjavajućeg zaključka: crveno meso se u studijama koje je finansirala mesna industrija prikazivalo kao zdravije.
Naravno, to ne iznenađuje one koji su upoznati s istraživanjima u oblasti ishrane, koja često imaju sukob interesa zbog nedostatka državnog finansiranja. Ipak, ovo je još jedan primer kako studije povezane s industrijom mogu oblikovati način na koji ljudi razumeju – i potencijalno pogrešno razumeju – zdravstvene posledice onoga što jedu.
Ranija istraživanja finansirana od strane industrije šećera, na primer, umanjivala su povezanost šećera sa zdravstvenim problemima poput gojaznosti i bolesti srca. A studije koje je finansirala industrija alkohola sugerisale su da umereno konzumiranje alkohola može biti deo zdrave ishrane.
Migel Lopes Moreno, istraživač sa Univerziteta Fransisko de Vitorija u Španiji, koji je predvodio ovu analizu, rekao je u mejlu da je želeo da ispita da li se slični problemi javljaju i u istraživanjima o neprerađenom crvenom mesu. Prerađeno meso, poput slanine i kobasica, dosledno se povezuje s povećanim rizikom od srčanih bolesti, rekao je on, dok su dokazi za neprerađeno crveno meso, poput odrezaka i svinjskih krmenadli, „mnogo nejasniji“.
Važan trenutak za ovo pitanje
Ovo pitanje dolazi u trenutku kada uticajne osobe, poput američkog sekretara za zdravlje Roberta F. Kenedija mlađeg i podkastera kao što su Džo Rogan i Leks Fridman, promovišu ishranu bogatu mesom i umanjuju rizike zasićenih masti — na zabrinutost stručnjaka za javno zdravlje.
Već dugo znamo da je konzumacija zasićenih masti, kojih ima u velikim količinama u crvenom mesu, povezana sa srčanim oboljenjima. Pa šta nam ovaj novi nalaz govori o tome kako finansijski interesi mogu oblikovati javno razumevanje zdravih navika?
Šta je novo istraživanje otkrilo
Dr Moreno i njegov tim iz istraživačkih institucija u Španiji analizirali su 44 kliničke studije objavljene između 1980. i 2023. godine. Ove studije su ispitivale kako konzumacija neprerađenog crvenog mesa može uticati na rizik od kardiovaskularnih bolesti, mereći pokazatelje poput holesterola, krvnog pritiska i nivoa triglicerida.
Od ukupno 44 studije, 29 ih je bilo finansirano od strane industrijskih grupa povezanih s proizvodnjom crvenog mesa, kao što su Nacionalno udruženje proizvođača govedine i Nacionalni odbor za svinjetinu. Preostalih 15 studija finansirale su državne institucije, akademske ustanove ili neprofitne organizacije bez veza s industrijom.
Dr Moreno i kolege otkrili su da su studije koje su imale finansijsku podršku mesne industrije gotovo četiri puta češće prikazivale povoljne ili neutralne rezultate u vezi sa srčanim zdravljem, u poređenju sa studijama koje nisu bile povezane s industrijom. Sve nezavisno finansirane studije pokazale su ili pogoršanje ili neutralan efekat na kardiovaskularno zdravlje, dok su industrijski finansirane pokazivale ili neutralan ili povoljan efekat.
Autori ove analize naveli su da nemaju nikakvih sukoba interesa niti veza s prehrambenom industrijom.
Zbunjeni potrošači
Kada prosečna osoba vidi mnoštvo studija o istoj temi koje daju različite rezultate, teško je znati kome verovati, rekla je dr Dirdra Tobajas, vanredna profesorka medicine na Harvardu. To može „potkopati nauku o ishrani“, dodala je.
Razlike u rezultatima mogle bi proizaći i iz samog načina na koji su studije bile dizajnirane, napisala je dr Tobajas u uvodniku koji je pratio ovu analizu.
Pojedinačne studije o ishrani mogu biti korisne za poređenje efekata određene hrane s drugom hranom. Ali da bi se saznalo da li je neka namirnica, poput crvenog mesa, generalno dobra ili loša za zdravlje, potrebna su poređenja s celim spektrom drugih namirnica i dijeta.
Nova analiza je pokazala da su industrijski finansirane studije retko upoređivale crveno meso s namirnicama za koje znamo da su dobre za srce — poput celih žitarica ili biljnih proteina kao što su tofu, orašasti plodovi ili mahunarke. Umesto toga, često su ga poređivale sa drugim vrstama životinjskih proteina poput piletine ili ribe, ili sa ugljenim hidratima kao što su bageli, testenina ili pirinač.
Nezavisno finansirane studije, s druge strane, poređivale su crveno meso sa „celim spektrom“ različitih dijeta — uključujući druge vrste mesa, cele žitarice i biljne namirnice dobre za srce, rekla je dr Tobajas. Taj sveobuhvatniji pristup daje jasniju sliku o rizicima ili koristima crvenog mesa.
Naravno, ne možemo dokazati da su naučnici koji su sprovodili industrijski finansirane studije svesno izbegavali određena poređenja kako bi crveno meso izgledalo bolje, rekao je dr Volter Vilet, profesor epidemiologije i ishrane na Harvardovoj školi javnog zdravlja. Ali, dodao je, trend je prilično zabrinjavajući.
Portparolka Nacionalnog udruženja proizvođača govedine izjavila je mejlom da „uzgajivači goveda podržavaju naučna istraživanja najvišeg standarda“ i da i biljni i životinjski izvori proteina mogu biti deo ishrane zdrave za srce.
Tačno je da oba izvora proteina mogu imati mesto u zdravoj ishrani, kažu nutricionisti. Iako nam trebaju dodatne — veće i duže — studije koje upoređuju visokokvalitetne biljne proteine sa neprerađenim crvenim mesom, dosadašnji dokazi sugerišu da su biljni proteini bolji za zdravlje srca od životinjskih proteina bogatih zasićenim mastima.
Šta ovo znači za budućnost istraživanja o ishrani
Kada bilo koja prehrambena industrija — bilo da je reč o mesu, soji ili orasima — finansira istraživanje, cilj je najčešće promocija i povećanje prodaje njihovog proizvoda, rekao je dr Džon Joanidis, profesor medicine i epidemiologije na Univerzitetu Stenford.
Zbog toga su stručnjaci za ishranu zabrinuti zbog predloga administracije Donalda Trampa da se smanji budžet Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH) za 18 milijardi dolara, što bi moglo dovesti do još veće zavisnosti od istraživanja koje finansira industrija.
To ne nagoveštava ništa dobro za budući kredibilitet nauke o ishrani, rekla je Marion Nestl, profesorka emerita ishrane i javnog zdravlja na Njujorškom univerzitetu.
Kada prehrambene industrije finansiraju istraživanja o ishrani, to im koristi za marketing, ali ne i za nauku, naglasila je.
Tokom nedavnog vebinara, novi direktor NIH-a, dr Džej Batačarja, rekao je članovima Američkog društva za ishranu da će agencija pod njegovim vođstvom „fokus“ staviti na istraživanja o ishrani, iako nije precizirao detalje o finansiranju.
Stručnjaci sa kojima su novinari razgovarali nisu bili toliko optimistični. Istraživanja o ishrani već su potcenjena u Sjedinjenim Državama — manje od 5% budžeta NIH-a u 2023. godini bilo je namenjeno istraživanjima iz oblasti ishrane. To je „zanemarljivo“, rekla je dr Tobajas.
Studija o crvenom mesu je „odličan primer“ zašto NIH treba da ulaže u istraživanja o ishrani u SAD, dodala je. „U suprotnom, zavisimo od industrije da predvodi put, a teško da možemo verovati da to radi u interesu javnog zdravlja.“
