Većina ljudi ne može zamisliti obrok bez mesa, posebno jer je ono bogato proteinima koji su neophodni za pravilan rad našeg organizma. Na primer, piletina se često preferira među onima koji žele da smanje telesnu težinu, dok stručnjaci savetuju umereno konzumiranje crvenog mesa i prerađevina. Naš gastroenterolog Vojislav Perišić je u emisiji na TV Prva objasnio koje vrste mesa treba izbegavati i zašto je važno voditi računa o zdravom unosu.
Prema Perišiću, poželjno je dnevno konzumirati porciju mesa ili soje, ali je važno pažljivo birati vrstu mesa. "Goveđe meso je vrlo popularno u Sjedinjenim Američkim Državama zbog sadržaja gvožđa i cinka. Ono je zdravo, posebno zbog vitamina D prisutnog u masnijim delovima mesa," rekao je Perišić. Ipak, naglasio je da prekomerna konzumacija određenih vrsta mesa može povećati loš holesterol (LDL) i rizik od srčanih bolesti.
Meso koje treba izbegavati
Evo popisa mesa koje bi trebalo ograničiti ili potpuno izbegavati:
Svinjski odrezak
Klasični svinjski odrezak sadrži visoku količinu zasićenih masti (oko 11 grama) i trans masti, što može povećati rizik od zdravstvenih problema. Crveno meso, iako bogato esencijalnim nutrijentima poput gvožđa i proteina, može izazvati upale i debljanje, posebno kada se konzumira u velikim količinama. Zasićene masti u masnijim delovima mesa povećavaju nivo lošeg holesterola, što dugoročno može opteretiti srce.
Jagnjeće meso
Jagnjetina je takođe vrsta crvenog mesa koju bi osobe sa visokim holesterolom ili sklone kardiovaskularnim oboljenjima trebale konzumirati retko, najviše jednom nedeljno. Perišić preporučuje da, ako pripadate ovoj grupi, jagnjeće meso izbacite iz ishrane.
Svinjska rebra
Iako su svinjska rebra vrlo ukusna, ona sadrže značajnu količinu masti, što ih čini manje poželjnim za redovnu konzumaciju.
Kobasice i prerađevine
Mesne prerađevine, kao što su kobasice, nalaze se na popisu najnepoželjnijih namirnica zbog visokog udela zasićenih masti i natrijuma. Pored toga, sušene kobasice često su visoko prerađene, čineći ih nezdravim izborom, posebno za one koji brinu o zdravlju srca i krvnih sudova.
Perišić naglašava da je umerenost ključna i da su zdrave prehrambene navike neophodne za dugoročno očuvanje zdravlja.
