Koja tunjevina je najzdravija, a kakvo je stanje sa sardinama?
Tunjevina sadrži male količine žive, što može predstavljati rizik po zdravlje. Iako ribe obično imaju niske nivoe ovog toksičnog metala, problem nastaje kada se tunjevina konzumira u prekomernim količinama. Višak tunjevine može dovesti do trovanja živom, što može biti opasno po život.
Na primer, jedna konzerva tunjevine može sadržati 18.11 mikrograma žive, dok Albakor tunjevina može imati čak 49.53 mikrograma. Živa je jedan od najzastupljenijih toksina u ribljim proizvodima, posebno štetnih za trudnice, žene koje planiraju trudnoću i decu.
Preporučeni maksimum unosa žive je 1.6 mikrograma po kilogramu telesne mase, a to bi trebalo da bude jednom nedeljno.
Dženifer Fiski, dijetetičarka iz Dalasa, savetuje da se izbegavaju određene konzervirane ribe. Ističe da je važno obratiti pažnju na oznake na konzervama, posebno na hemikaliju bisfenol A (BPA).
„BPA se vezuje za masti, stoga tražite tunjevinu ili sardine bez te supstance. Ako je moguće, birajte ribu u tegli umesto u konzervi“, naglašava ona.
Bisfenol A se u poslednjih dvadesetak godina često pominje kao potencijalni disruptor hormona i zabranjuje se u nekim proizvodima, poput flašica za bebe.
Zaključak je da konzervirana tunjevina nije opasna u malim količinama. Ipak, ako volite ribu, a ograničeni ste na konzervirane vrste, bolje je da se odlučite za sardine.