Nikol Šubert iz Vašingtona nikada neće zaboraviti dan kada je, čisteći kuću 2019. godine, naišla na dnevnik svog tada 17-godišnjeg sina. Među stranicama ispisanim tinejdžerskim mislima, otkrila je nešto što ju je potpuno paralisalo: sin je planirao da ubije majku i njenog partnera, a zatim da izvrši napad na svoju srednju školu.
„Srce mi je pucalo dok sam čitala. Nisam želela da znam sve detalje. Bilo je jezivo“, ispričala je za Daily Mail.
U trenutku kada bi većina roditelja pokušala da sve zataška, ona je donela odluku koja ju je zabolela do srži — prijavila je sopstveno dete policiji.
„To je moje dete. Ja sam ga rodila. Mnogo boli. I dalje boli“, priznaje Nikol.
„Ali tada se nije radilo samo o njemu i meni. Radilo se o celoj školi. O stotinama dece koje poznajem i volim. Nisam mogla da rizikujem njihove živote.“
Nakon prijave, njen sin je uhapšen i priznao krivicu za pretnju bombom. Prošao je kroz mentalnu evaluaciju, rehabilitacioni program i društveno koristan rad.
Nikol danas veruje da je uradila ono što je bilo ispravno — ne samo za druge, već i za svog sina.
„Verujem da sam spasila živote. Ako sam mogla da sprečim tragediju, čak i da se spasi samo jedno dete — vredelo je.“
Kako masovne pucnjave postaju sve češće, ona apeluje na roditelje da ne zatvaraju oči pred znakovima da nešto nije u redu.
„Ne možemo uvek da kontrolišemo šta će naša deca uraditi. Ali možemo da primetimo kada se menjaju. Zašto se ponaša čudno? Zašto je grub prema sebi? Zašto je ljut na svet? To su pitanja koja ne smemo ignorisati.“
Iako ju je njena odluka zauvek obeležila, Nikol poručuje: „Izabrala sam ono što je ispravno, a ne ono što je lakše. I opet bih isto uradila.“
