Da nije bilo imunoterapije, Aleks Grin bi 2019. godine umro.
Njegov uznapredovali rak kože zaustavljen je samo revolucionarnim tretmanom koji podstiče sopstveni imuni sistem u borbi protiv bolesti.
Nažalost, u ovom trenutku, veliki ljudi sa rakom ne reaguje pozitivno na imunoterapiju.
Kod mnogih pacijenata se bolest ponovo javlja, a kod nekih dolazi do značajnih neželjenih efekata, poput bolne upale u crevima, koži ili plućima.
Cilj novog istraživačkog programa, vrednog više miliona evra je da otkrije zašto najmanje polovina svih pacijenata ne reaguje na imunoterapiju ili pati od iscrpljujućih nus pojava.
Aleksu je melanom dijagnostikovan 2012. godine.Operisan je, ali se bolest tri godine kasnije proširila na njegove limfne čvorove.
Nekoliko puta je bio podvrgnut hirurškom zahvatu kako bi se tumor uklonio.
Usledio je lečenje radioterapijom, a potom i imunoterapijom.
Shutterstock
„Završio sam radioterapiju i moji snimci su bili čisti, ali moj rak se vratio za nešto manje od dve godine. „Ponuđena mi je imunoterapija i ona mi je u potpunosti spasila život", ispričao je 42-godišnji Grin.
Da nije bilo imunoterapije, „umro bi 2019. godine", bar se tako pretpostavljalo, ostavljajući iza sebe suprugu i dvoje dece, tada četiri i sedam godina.
„Taj tretman mi je promenio život, u remisiji sam već osam godina i vodim normalan i aktivan život", kaže on.
Ali Aleks upozorava da tretman nije jednostavan.
„Iako su rezultati lečenja bili neverovatni, susreo sam se sa nekim teškim izazovima.
„Javili su se značajni neželjeni efekti, zbog čega sam bio hospitalizovan dve nedelje.
„Mislim da je važno istražiti neželjene efekte imunoterapije kako bi tretman bio što efikasniji i bolji", kaže 42-godišnji advokat koji živi u Sariju, na jugu Engleske.
U istraživačkom projektu učestvuje 16 akademskih institucija, Nacionalna služba za zdravstvo, zdravstveni odbori iz cele Velike Britanije, kao i 12 kompanija za bionauku i tehnologiju.
Naučnici će se između ostalog baviti i nedostatkom testiranih i upotrebljivih biomarkera.
Shutterstock
Reč je o sićušnim molekulima koji mogu da ukažu da li će pacijenti imati koristi od datog leka ili ne.
Njihovo identifikovanje moglo bi da pomogne na dva načina: u odabiru onih pacijenata na koje će lek najverovatnije da deluje, ali i u postavljanju novih tretmana, kao što su vakcine i ćelijske terapije.
U projektu će učestvovati 3.000 pacijenata koji su već završili lečenje, i isto toliko onih koji tek počinju terapiju širom Velike Britanije od raka dojke, bešike, bubrega i kože.
Drugi oblici raka bi mogli da se dodaju kako istraživanje napreduje, piše BBC.
Samra Turajlić je onkološkinja u bolnici Rojal Marsden i predvodi projekat na Institutu Frensis Krik u Londonu.
Poslednjih godina je, kako kaže, napravljen ogroman napredak u lečenju raka primenom imunoterapije.
„Zbog neuspešnog lečenja i neželjenih efekata, usluge koje pružamo mnogim pacijentima su još nedovoljne", rekla je ona.
„Imamo jedinstvenu priliku u Velikoj Britaniji da se pozabavimo ovim izazovom.
„Istraživanje na ovom nivou može da nas dovede korak bliže boljim testovima na klinici, ali i da podstakne nova otkrića u vezi sa imunologijom raka i novim terapijama", ukazuje profesorka Turajlić.
Shutterstock
Dodaje i da je cilj da se ubrza isporuka personalizovanih lekova koji svake godine pogađa veliki broj ljudi širom Britanije.
Projekat finansiraju između ostalog vladina Kancelarija za biološke nauke i Savet za medicinska istraživanja.
Ove dve organizacije koje podržavaju istraživanje i inovacije kako bi se unapredila zdravstvena zaštita u Velikoj Britaniji obezbedile su nešto više od 10 miliona evra za ovaj projekat.
Dodatnih 15,4 miliona evra ulaže industrija.
Odeljenje za nauku, inovaciju i tehnologiju obezbedilo je oko 172 miliona evra za dijagnostiku i lečenje raka, a čitav projekat podržava i Piter Kajl, ministar nauke i tehnologije.
„Rak je bolest koja je donela bol, bedu i slomila srce svakoj porodici u zemlji, među kojima je i moja.
„Treba da iskoristimo partnerstvo vlade sa Nacionalnom službom za zdravstvo, istraživačima i biznisom, za otkrivanje i lečenje ove užasne bolesti.
„Britanski naučnici, istraživači i predvodnici industrije imaju briljantne ideje koje ne samo da će poboljšati naše zdravlje, već će podstaći i našu ekonomiju, pomažući da se izgradi krug za više ulaganja u zdravstvo i istraživanje, što će na kraju pokrenuti podizanje životnog standarda".
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
