Epilepsija je ozbiljan neurološki poremećaj koji pogađa više od 100 miliona ljudi širom sveta, dok u Srbiji oko 75 hiljada osoba živi s ovom bolešću. Ova složena bolest može da ima različite simptome, a način lečenja i života s epilepsijom predstavljaju značajne izazove za obolele. U emisiji Uranak na televiziji K1, dr Aleksa Pejović objašnjava koji su simptomi epilepsije, metode lečenja i kako osobe sa epilepsijom mogu kvalitetno da žive.
"Epilepsija je najčešća ozbiljna hronična bolest koja se karakteriše spontanim pojavama epileptičnih napada. Epileptični napad može da se javi kod svakoga, ali to ne znači da svi imaju epilepsiju. Samo oni koji imaju urođenu ili stečenu sklonost da spontano generišu epileptične napade bez pravila ili šablona, imaju epilepsiju koja zahteva lečenje", objašnjava dr Pejović.
Prema njegovim rečima, epilepsija obuhvata različite sindrome i entitete koji se manifestuju epileptičnim napadima. Uzroci epilepsije su mnogobrojni i mogu da budu stečeni ili urođeni.
"Stečena epilepsija nastaje kada dođe do oštećenja koje ne uzrokuje smrt neurona, već njihov aberantni razvoj. Ovi neuroni mogu da varniče i izazovu različite simptome, u zavisnosti od zahvaćenog dela mozga. Simptomi se mogu kretati od grčenja i gubitka svesti do suptilnih trzaja ili trenutnih promena u svesti", objašnjava neurolog.
Dr Pejović dodaje da postoje različiti oblici epileptičnih napada.
"Postoje oblici epilepsije u kojima svest može da bude privremeno pomućena, a osoba može da izgleda odsutno ili zamišljeno. U takvim slučajevima mogu da se jave suptilni trzaji, poput trzanja leve ruke ili desne noge. Osoba može da bude svesna tih simptoma, budući da epilepsija ne mora nužno da podrazumeva gubitak svesti. Ovi simptomi mogu da budu deo epileptičnog napada, ali nije potrebno previše brinuti se", objašnjava doktor.
On dodaje da napad može da se predoseti.
"Ovo se naziva aura ili predosećaj. Neke forme epilepsije imaju predosećaje, a aura je manji napad koji može da prethodi glavnom napadu. U zavisnosti od dela mozga zahvaćenog električnom aktivnošću, simptomi aure mogu da budu različiti. Najčešći predosećaj je nelagoda u stomaku koja se penje ka grlu i traje nekoliko sekundi, a može ili ne mora da prethodi pomućenju svesti. Drugi simptomi mogu da uključuju utrnulost ruke ili noge koja traje oko desetak sekundi, kao i čudne mirise, ukuse ili zvukove. Aura se razlikuje od drugih fenomena po tome što se ponavlja na isti način i traje kratko. Ako se neki simptom ponavlja više puta na isti način, treba obratiti pažnju i potražiti stručnu pomoć," objašnjava doktor.
Jedna od najčešćih formi epilepsije kod dece je dečja apsansna epilepsija.
"Dečja apsansna epilepsija, ako se ne prepozna na vreme, može da ima trajne posledice na obrazovanje deteta. Razlog je što nastavnici i roditelji često primete da dete ne prati nastavu, izgleda odsutno ili zamišljeno, što može da dovede do toga da ih grde zbog lošeg ponašanja ili nedostatka pažnje. Međutim, dete možda uopšte nije svesno svojih simptoma, a ni roditelji i nastavnici nisu svesni da ono pati od epilepsije. Ako se ovaj poremećaj ne prepozna i ne leči, može ozbiljno da utiče na obrazovne performanse deteta", objašnjava neurolog.
Što se tiče lečenja, dr Pejović objašnjava da je osnova terapije primena antiepileptičnih lekova.
"Oko 90 odsto pacijenata se leči ovim lekovima. Danas postoji više od 20 antiepileptičnih lekova, a cilj je pronaći odgovarajući lek za svakog pacijenta. Ono što je definitivno trend, što se videlo na poslednjem sastanku, jeste skretanje ka retkim bolestima. Pokazalo se neverovatno interesovanje stručne javnosti i farmaceutske industrije. Od poslednja četiri antiepileptička leka koja su registrovana od 2018, čak tri su za neke vrlo retke indikacije i vrlo retke bolesti", kaže doktor i dodaje da je sve manje stigme vezano za ovu bolest.
