Menopauza ne donosi samo valunge, nesanicu i promene raspoloženja. Novo istraživanje američkih naučnika pokazalo je da se tokom ovog životnog perioda u krvi žena menjaju nivoi određenih proteina koji su povezani sa starenjem mozga i rizikom od demencije. Otkriveno je 16 molekula koji bi u budućnosti mogli da pomognu lekarima da mnogo ranije prepoznaju žene kod kojih postoji povećan rizik od problema sa pamćenjem.

Mnoge žene tokom menopauze primećuju da su zaboravnije nego ranije, teže se koncentrišu ili imaju osećaj da im misli nisu toliko jasne kao nekada. Često se to pripisuje umoru, lošem snu ili hormonalnim promenama.

Međutim, istraživači sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari, Univerziteta Kalifornije u San Francisku i drugih međunarodnih institucija sada su otkrili da se tokom menopauze u organizmu odvijaju i mnogo složenije promene.

Njihovo istraživanje, objavljeno u uglednom naučnom časopisu Nature Medicine, pokazalo je da menopauza ostavlja prepoznatljiv molekularni trag u krvi, koji bi mogao da bude povezan sa zdravljem mozga decenijama kasnije.

Menopauza nije samo prestanak menstruacije

„Menopauza nije izolovan događaj koji se odnosi samo na reproduktivni sistem. To je biološka promena koja zahvata celo telo“, objasnila je profesorka Emili Džejkobs sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari.

Prema njenim rečima, istraživači sada prvi put mogu jasnije da prepoznaju molekularni trag te promene u krvi i da proučavaju kako je povezan sa zdravljem mozga mnogo godina kasnije.

Da bi to utvrdili, koristili su savremene metode za analizu hiljada proteina u krvi žena koje još nisu ušle u menopauzu, onih koje prolaze kroz taj period i žena koje su već u postmenopauzi.

Otkrili su da se tokom ovog životnog prelaza menjaju nivoi više proteina uključenih u zapaljenske procese, rad nervnih ćelija i biološke mehanizme povezane sa Alchajmerovom bolešću.

Posebno je bilo zanimljivo to što su promene bile snažnije povezane sa fazom menopauze nego sa samim godinama života žene.

To ukazuje na mogućnost da važnu ulogu imaju promene koje prate menopauzu, a ne samo prirodno starenje.

Otkriveno 16 molekula povezanih sa starenjem mozga

Istraživači su identifikovali povećane nivoe 16 molekula koji su ranije dovođeni u vezu sa starenjem mozga i rizikom od demencije.

Rezultati su provereni i na podacima više od 2.800 žena iz britanske zdravstvene baze UK Biobank.

I ta analiza pokazala je da je menopauza povezana sa molekularnim promenama koje ukazuju na ubrzano biološko starenje više organskih sistema.

Zatim su istraživači pokušali da utvrde šta takve promene znače za zdravlje mozga u kasnijim godinama.

Analizirali su podatke iz četiri nezavisne grupe, koje su zajedno obuhvatile gotovo 12.000 starijih žena.

Pokazalo se da su žene sa višim nivoima određenih proteina češće imale nepovoljnije rezultate na testovima kognitivnih sposobnosti.

U najvećoj grupi učesnica, ovaj skup proteinskih pokazatelja bio je povezan i sa umereno povećanim rizikom od razvoja Alchajmerove demencije tokom narednih 16 godina.

Ipak, istraživači naglašavaju da ti rezultati ne znače da će žene kod kojih su pronađeni ovi proteini nužno razviti demenciju.

Da li će jednog dana obična analiza krvi otkrivati rizik?

Jedan od najvažnijih ciljeva istraživačkog tima jeste razvoj testa krvi koji bi mogao da posluži kao rano upozorenje na povećan rizik od demencije.

Ideja je da takav test jednog dana funkcioniše slično kao merenje holesterola, koje lekarima pomaže da procene rizik od bolesti srca.

Na taj način bi se kod određenih žena još tokom srednjih godina mogao prepoznati povećan rizik, a zatim bi se razmatrale mere koje bi pomogle u očuvanju zdravlja mozga.

„Srednje godine su veoma važan period i za žene i za muškarce. Tada možemo da postavimo temelje za to da mozak u starijem dobu bude otporniji ili podložniji demenciji“, objasnila je Kejtlin Kasaleto, jedna od vodećih autorki istraživanja.

Prema njenim rečima, menopauza bi za žene mogla da predstavlja posebno važan trenutak za preventivno delovanje.

Međutim, takav test još nije razvijen za rutinsku medicinsku upotrebu.

Da li menopauza izaziva Alchajmerovu bolest?

Ovo je pitanje koje bi mnoge žene moglo da zabrine, ali istraživači imaju važnu poruku.

Rezultati ne dokazuju da menopauza izaziva Alchajmerovu bolest.

Kasaleto naglašava da većina žena nikada ne razvije ovu bolest.

Takođe, još nije poznato koliko su pojedinačne promene proteina tokom srednjih godina zaista važne za kasniji razvoj demencije.

Istraživanje je pokazalo povezanost između menopauze, određenih bioloških promena i kasnijeg zdravlja mozga, ali nije dokazalo direktnu uzročno-posledičnu vezu.

Zbog toga će biti potrebna dodatna istraživanja koja će pratiti iste žene tokom više godina.

Zašto su godine oko menopauze toliko važne?

Žene danas u proseku provode približno trećinu života nakon menopauze.

Uprkos tome, istraživači ističu da još nemamo dovoljno znanja o tome kako hormonalne promene u tom periodu utiču na zdravlje mozga tokom narednih decenija.

„Žene provode približno trećinu života posle menopauze, a mi i dalje iznenađujuće malo znamo o biološkoj vezi između menopauze i zdravlja mozga u kasnijem životu“, istakla je profesorka Džejkobs.

Novo istraživanje moglo bi da pomogne da se ta veza bolje razume.

Istraživački tim zato pokreće dugoročni projekat Longitudinal Menopause Project, u okviru kojeg će proučavati kako se hormoni, proteini, simptomi menopauze i zdravlje mozga menjaju tokom vremena.

Cilj je da se otkrije ne samo zbog čega neke žene imaju veći rizik od kognitivnih problema već i šta pomaže drugima da očuvaju dobro pamćenje i mentalne sposobnosti u starijem dobu.

Najvažnija poruka ovog istraživanja jeste da menopauzu ne treba posmatrati samo kroz valunge, nesanicu i prestanak menstruacije. To je period velikih promena u organizmu, a razumevanje onoga što se tada događa moglo bi jednog dana da pomogne u ranijoj zaštiti zdravlja mozga.