Jedini je preživeo nesreću u kojoj je poginula princeza Dajana: Lekari su se 11 sati borili da mu spasu lice, a onda je nestao iz javnosti

Trevor Ris-Džons sedeo je u automobilu sa princezom Dajanom, Dodijem Al Fajedom i vozačem Anrijem Polom u noći 31. avgusta 1997. godine. Posle stravičnog sudara u pariskom tunelu Pont de l'Alma, samo je on ostao živ. Preživeo je sa potpuno smrskanim licem, prošao višesatnu rekonstruktivnu operaciju, a ono čega se svi najviše žele da se seti – poslednjih trenutaka pre nesreće - gotovo je potpuno izbrisano iz njegovog pamćenja.

Te noći trebalo je da bude samo još jedna vožnja kroz Pariz.

Princeza Dajana, njen tadašnji partner Dodi Al Fajed, vozač Anri Pol i telohranitelj Trevor Ris-Džons ušli su u automobil i krenuli kroz grad.

Nekoliko minuta kasnije sve se promenilo.

Automobil je udario u stub u tunelu Pont de l'Alma. Dodi Al Fajed i Anri Pol poginuli su na mestu, Dajana je kasnije preminula u bolnici, a jedini čovek koji je izašao živ iz olupine bio je Trevor Ris-Džons.

Ali njegov život posle toga više nikada nije bio isti.

Lice mu je bilo potpuno smrskano

Kada su spasioci stigli do automobila, Ris-Džons je još davao znake života, ali su njegove povrede bile stravične.

Lekari su morali gotovo potpuno da rekonstruišu njegovo lice.

Operacija je trajala oko 11 sati, a francuski hirurg Luk Šikani, koji ga je operisao, kasnije je rekao da nikada pre nije video toliko preloma kod čoveka koji je još živ.

„Postojala je nada, nije bio mrtav, ali lice je bilo potpuno smrskano, sa velikim brojem različitih preloma“, prisetio se lekar.

Cilj operacije nije bio estetski rezultat, već spasavanje života.

Hirurg je pokušao da Ris-Džonsov izgled što više približi onome pre nesreće, ali je otvoreno govorio da postoje granice onoga što medicina može da uradi.

Telohranitelj je tako nastavio život sa rekonstruisanim licem i ožiljcima koji su ga zauvek podsećali na noć u Parizu.

Jedini je mogao da kaže šta se dogodilo - ali se ničega nije sećao

Upravo tu nastaje jedan od najneobičnijih delova čitave priče.

Ris-Džons je bio jedini preživeli putnik iz automobila i čovek od kojeg su svi očekivali odgovore.

Šta se događalo u vozilu?

Kakva je bila atmosfera neposredno pre sudara?

Da li su primetili nešto neobično?

Da li je bio vezan?

Kako je automobil vozio?

Međutim, odgovor koji su istražitelji, novinari i porodica Al Fajed dobijali bio je gotovo uvek isti:

Ne sećam se.

Ris-Džons je kasnije u emisiji „60 Minutes“ rekao da čak ne može sa sigurnošću da kaže ni da li je te večeri koristio sigurnosni pojas.

„Zaista se ne sećam. Ne sećam se ničega iz same vožnje“, rekao je.

Teške povrede glave ostavile su rupe u njegovom pamćenju, pa čovek koji je možda jedini mogao da razjasni neke detalje iz poslednjih minuta Dajaninog života nije mogao da ih prizove.

Al Fajed je od njega očajnički tražio odgovore

Mohamed Al Fajed, Dodijev otac i Ris-Džonsov tadašnji poslodavac, teško je prihvatao da njegov telohranitelj ne može da se seti šta se dogodilo.

Al Fajed je godinama javno zastupao tvrdnju da nesreća nije bila slučajna i da je postojala zavera da se spreči veza njegovog sina i Dajane.

Ris-Džons je 2008. godine rekao da je osećao ogroman pritisak da mu se sećanja vrate.

„Osećao sam pritisak da se setim onoga što se dogodilo“, izjavio je tada.

Ali uspomene nisu dolazile.

Uprkos brojnim razgovorima i pokušajima da rekonstruiše događaje, ključni trenuci ostali su praznina.

„Nije u redu što sam ja jedini preživeo“

Fizičke povrede nisu bile jedino što je poneo iz tunela.

Ris-Džons je kasnije otvoreno govorio o osećaju krivice zato što je preživeo.

„Siguran sam da svako ko preživi nesreću u kojoj drugi poginu oseća određenu krivicu“, rekao je svojevremeno.

Kod njega je taj osećaj bio još snažniji zato što su poginuli ljudi koje je trebalo da štiti.

„Ne čini mi se ispravnim da sam ja jedini ostao živ“, priznao je.

Posebno ga je proganjala činjenica da je upravo on bio zadužen za bezbednost.

Godinama kasnije govorio je da mu se Dajana i Dodi ponekad pojavljuju u snovima.

„To je, ako hoćete, krivica preživelog“, objasnio je.

Jedna rečenica koju je izgovorio možda najbolje opisuje teret koji je nosio:

„Umrla je u mojoj smeni.“

Istovremeno je pokušavao da prihvati da ni telohranitelj ne može da kontroliše sve.

Govorio je sebi da je uradio koliko je mogao u okolnostima u kojima se našao.

Posle svega - ponovo se vratio poslu obezbeđenja

Mnogi bi posle takve nesreće zauvek napustili taj posao.

Ris-Džons nije.

Posle oporavka nastavio je da radi u oblasti bezbednosti.

Najpre je još neko vreme ostao povezan sa Mohamedom Al Fajedom, ali su njihov odnos i stalna pitanja o nesreći postajali sve teži.

Kasnije je radio u bezbednosnom timu Ujedinjenih nacija, a potom je otišao i u Irak, gde je bio angažovan na poslovima obezbeđenja za kompaniju Halliburton tokom rata.

To međunarodno iskustvo pomoglo mu je da nastavi karijeru.

Po povratku u Veliku Britaniju radio je i na visokim pozicijama u korporativnoj bezbednosti, između ostalog kao šef bezbednosti kompanije AstraZeneca.

Ljudi iz njegovog okruženja godinama kasnije govorili su da vodi miran život i da veoma retko govori o Dajani i nesreći.

Napisao knjigu, ali nije želeo život pod reflektorima

Godine 2000. Ris-Džons je zajedno sa spisateljicom Moirom Džonston objavio memoare „The Bodyguard's Story“.

U knjizi je pokušao da ispriča ono čega se sećao iz perioda dok je radio za Dodija Al Fajeda i bio u blizini princeze Dajane.

Knjiga je privukla ogromnu pažnju i omogućila mu niz velikih medijskih intervjua.

Ipak, Ris-Džons nije želeo da od tragedije napravi trajnu karijeru.

Posle kratkog perioda pod reflektorima povukao se i vratio poslu za koji je bio obučen.

Novac koji je zaradio od knjige pomogao mu je da kupi kuću i napravi stabilniji život daleko od svakodnevne medijske pažnje.

Dajana ga je iznenadila kakva je bila privatno

Pre nesreće Ris-Džons nije ni zamišljao da će jednog dana čuvati jednu od najpoznatijih žena na svetu.

Ali kada ju je upoznao van kamera, stekao je sasvim drugačiji utisak od slike nedodirljive princeze.

Kasnije je rekao da je Dajana privatno bila vrlo prijatna i neposredna.

Opisao ju je rečima koje možda najbolje pokazuju koliko mu je delovala običnije nego što je očekivao:

„Bila je žena koju bih rado poveo u pab na piće, a to je najveći kompliment koji mogu da dam.“

I njegov privatni život prošao je kroz velike promene

U vreme nesreće Ris-Džons je već bio oženjen.

Dve godine pre tragedije venčao se sa Su Džons, koju je poznavao još iz školskih dana.

Međutim, njihov odnos kasnije je ozbiljno narušen, a posebno ga je pogodilo kada je njihov privatni snimak sa venčanja prodat američkim medijima.

„Bio je to veliki šok. To je tako lična stvar“, govorio je kasnije.

Razveli su se 1998. godine.

Ipak, nekoliko godina kasnije Ris-Džons je pronašao novu ljubav.

Godine 2003. oženio se učiteljicom En Skot na maloj privatnoj ceremoniji kojoj su prisustvovali porodica i prijatelji.

Prema kasnijim medijskim izveštajima, dobili su dvoje dece i nastavili miran porodični život daleko od svetla reflektora.

Skoro tri decenije kasnije ožiljci su ostali

Trevor Ris-Džons preživeo je ono što ostala tri putnika nisu.

Dobio je novu priliku za život, izgradio karijeru, porodicu i pokušao da nastavi dalje.

Ali postoje stvari koje se ne mogu potpuno ostaviti iza sebe.

Na njegovom licu ostali su tragovi operacija, u pamćenju praznina koju možda nikada neće popuniti, a negde dublje i pitanje koje ga je dugo proganjalo – zašto je baš on preživeo?

Gotovo tri decenije nakon smrti princeze Dajane, njegovo ime i dalje se vraća uz istu rečenicu:

Bio je jedini čovek koji je izašao živ iz tog automobila.

I paradoksalno, upravo on je ostao bez sećanja na ono što je ceo svet želeo da sazna.