Međutim, ono što odraslima zvuči bezazleno, dete može doživeti kao poruku da njegove emocije nisu važne ili da nije dovoljno dobro.

Stručnjaci upozoravaju na šest rečenica koje bi roditelji trebalo da izbegavaju:

1. „Preosetljiv/a si“

Ovom rečenicom se detetu može poslati poruka da previše pokazuje emocije i da bi trebalo da ih potiskuje. Umesto toga, važno je pomoći mu da razume ono što oseća i nauči kako da se nosi sa emocijama.

2. „Prestani da plačeš ili ću ti dati razlog za plakanje“

Detetu ovo može zvučati kao da njegov bol nije opravdan. Iako odraslima razlog za plač može delovati nevažno, dete kroz plač često izražava strah, tugu, frustraciju ili nelagodu.

3. „Dobro si, nije to ništa strašno“

Roditelji ovu rečenicu najčešće govore kako bi utešili dete, ali ona može imati suprotan efekat. Dete može zaključiti da ono što oseća nije važno i da njegove emocije nisu poželjne.

4. „Ne odgovaraj mi“

Postavljanje granica jeste važno, ali potpuno uskraćivanje detetu mogućnosti da kaže šta misli može ostaviti utisak da njegov glas nije važan. Bolje je smiriti situaciju, a zatim saslušati dete i objasniti mu gde su granice.

5. „Budi srećan što uopšte imaš krov nad glavom“

Ovakve reči mogu učiniti da dete oseti da predstavlja teret roditeljima. Dom, hrana i briga nisu nešto što dete treba da „zasluži“, već osnovna roditeljska odgovornost.

6. „Zašto ne možeš da budeš više kao...“

Poređenje sa bratom, sestrom, prijateljem ili drugim detetom može ozbiljno uticati na samopouzdanje. Dete može početi da veruje da nije dovoljno dobro takvo kakvo jeste.

Umesto poređenja, roditeljima se savetuje da prepoznaju ono u čemu je njihovo dete posebno i dobro. Svako dete ima drugačije sposobnosti i potrebno mu je pokazati da je prihvaćeno i vredno upravo zbog toga što jeste.

Rečenice izgovorene u umoru ili trenutku nervoze možda deluju kao sitnice, ali način na koji roditelj razgovara sa detetom može ostaviti trag mnogo duže nego što očekuje. Zato je važno postavljati granice, ali istovremeno detetu pokazati da su njegove emocije, mišljenje i potrebe važni.