Rešenje nije u tome da prozor držite otvoren satima, niti da uključujete grejanje na maksimum. Naprotiv, jedna od najkorisnijih navika jeste kratko i intenzivno provetravanje tokom dana. Umesto da prozor stalno bude odškrinut, otvorite ga širom na nekoliko minuta i omogućite da vlažan vazduh izađe iz prostorije.

Norveški trik: Otvorite prozor na pet do deset minuta
Na prvi pogled zvuči neobično da usred zime otvarate prozore dok pokušavate da zagrejete stan. Međutim, upravo je u tome caka. Hladan spoljašnji vazduh najčešće sadrži manje vodene pare od toplog vazduha u prostoriji. Kada uđe u stan i zagreje se, njegova relativna vlažnost opada, pa može da preuzme deo vlage koja se oslobađa iz mokre odeće.

Zato je bolje da nekoliko puta dnevno širom otvorite prozor na pet do deset minuta, nego da ga satima držite na kip. Ako možete da napravite kratku promaju, vazduh će se još brže zameniti. Naravno, trajanje provetravanja prilagodite temperaturi, vremenskim uslovima i kvalitetu spoljašnjeg vazduha.

Zašto nije dobro da prozor stalno bude na kip? Zato što se na taj način postepeno hlade zidovi i površine oko prozora. Kada topao i vlažan vazduh dođe u kontakt sa hladnim površinama, lakše dolazi do kondenzacije. Tako se problem sa vlagom može dodatno pogoršati.

Gde ga suše?
Ako imate kupatilo sa dobrom ventilacijom ili posebnu vešernicu, to je uglavnom bolji izbor od dnevne ili spavaće sobe. Važno je da prostorija može redovno da se provetrava i da vlaga ne ostaje zarobljena u njoj. Ako nemate takvu mogućnost, izaberite sobu u kojoj možete lako da otvorite prozor i u kojoj ima dovoljno prostora oko sušilice. Spavaća soba nije idealna, posebno ako u njoj tokom noći boravi više osoba, a ventilacija je slaba. Izbegavajte i uglove iza velikih ormara, kao i mesta uz hladne spoljašnje zidove. U takvim delovima doma vazduh slabije cirkuliše, a vlaga se lakše zadržava.

Zašto ne treba potpuno zatvoriti stan tokom zime?
Mnogi zimi izbegavaju otvaranje prozora kako bi sačuvali toplotu i smanjili račune za grejanje. Međutim, vlaga u domu ne nastaje samo zbog mokrog veša. Svakodnevno je stvaraju i kuvanje, tuširanje, pa čak i disanje.

Kada se ona zadržava u prostoriji, povećava se mogućnost kondenzacije, pojave neprijatnih mirisa i razvoja buđi. Dugotrajna izloženost buđi i vlažnim prostorijama može da pogorša respiratorne tegobe, naročito kod osoba koje imaju astmu ili alergije.

Zato je najvažnija lekcija koju možemo da usvojimo iz hladnijih krajeva jednostavna: zimi ne treba potpuno zatvoriti stan, već redovno izbacivati vlažan vazduh i omogućiti cirkulaciju.

Dobro centrifugiran veš, pravilno raspoređena odeća, kratko provetravanje i kontrola vlažnosti mogu da naprave veliku razliku. Tako će se garderoba lakše sušiti, a prozori i zidovi imati manje razloga da budu prekriveni kapljicama vode.