Danju sunce, uveče hladno, a ujutru jedva deset stepeni. Oktobar ume da zavara, pa mnogi ostavljaju cveće na terasi sve dok ne padne prvi mraz. Međutim, tada za neke biljke već može da bude kasno. Hibiskus i dipladenija posebno su osetljivi na hladne noći, dok muškatle, leandar i ruzmarin imaju drugačije potrebe. Važno je i gde ćete ih smestiti preko zime, jer ne prija svakom cveću topla dnevna soba.

Ako želite da vas na proleće ponovo dočekaju zdrave biljke, sada je pravo vreme da pogledate noćne temperature. Nije isto ako je tokom dana 18 stepeni, a pred zoru samo pet ili šest.

Posebno su ugrožene saksije na otvorenim terasama, gde hladan vetar i nagli pad temperature mogu dodatno da oštete lišće i koren.

Koje cveće treba prvo uneti?

Hibiskus, čim noćna temperatura počne da pada ispod 12 stepeni. Tropski hibiskus voli toplotu i svetlost. Najbolje ga je staviti pored svetlog prozora, u sobu koja se umereno greje, ali dalje od radijatora. Naglo premeštanje i manjak svetlosti mogu izazvati opadanje pupoljaka.

Dipladenija, već na 10 do 15 stepeni vreme je da je sklonite. Ovoj biljci odgovara svetla prostorija sa temperaturom oko 12 do 15 stepeni tokom zime. Ne držite je na hladnom promajnem mestu i smanjite zalivanje.

Muškatle – unesite ih pre prvog mraza. Ne morate da ih držite u toploj dnevnoj sobi. Mnogo bolje će prezimiti na svetlom i hladnijem mestu, na temperaturi od oko 5 do 10 stepeni. Zastakljena terasa koja ne mrzne, svetlo stepenište ili hladnija soba mogu biti dobar izbor. Zalivajte ih retko, tek da se zemlja potpuno ne isuši.

Gde sa leandrom, ruzmarinom i lavandom?

Leandar može da podnese nešto hladnije vreme od hibiskusa, ali ga pre jačeg zahlađenja treba skloniti. Najbolje mu odgovara svetla, hladna prostorija, približno 5 do 10 stepeni, bez mraza. Ne prija mu pretopla soba. Imajte u vidu da su svi delovi leandra otrovni, pa ga držite dalje od dece i kućnih ljubimaca.

Ruzmarin je otporniji i ne morate ga unositi čim zahladni. Može da ostane na zaklonjenoj terasi, uz zid kuće, ali saksiju treba zaštititi od jakog mraza. Ako najave dugotrajne minuse, premestite ga na hladno, svetlo mesto. Najviše mu smeta kombinacija hladnoće i previše mokre zemlje.

Lavanda takođe ne voli pretoplu sobu. Otpornije vrste mogu da prezime napolju, naročito ako su zaštićene od vetra i prekomerne vlage. Saksiju približite zidu, podignite je sa hladnog poda i obezbedite da višak vode može da otiče. Osetljivije sorte zahtevaju zaštitu od mraza.

Ne unosite saksije pravo pored radijatora

Ovo je česta greška. Ljudi žele da zaštite cveće od hladnoće, pa ga stave pored grejalice ili radijatora, misleći da će mu tako biti najbolje.

Međutim, toplota i suv vazduh mogu da izazovu sušenje vrhova listova, njihovo opadanje i pojavu štetočina.

Pre nego što unesete biljke, pregledajte listove sa obe strane. Na njima se mogu kriti biljne vaši, grinje i druge štetočine koje ne želite u kući.

Uklonite požutele listove, proverite zemlju i postepeno smanjujte zalivanje. Većini biljaka tokom zime treba znatno manje vode nego leti.

Jedan znak pokazuje da je cveću već hladno

Ako posle hladne noći primetite da su listovi odjednom klonuli, potamneli ili dobili vodenaste fleke, moguće je da je biljka pretrpela oštećenje od hladnoće.

Nemojte čekati da se to dogodi.

Najjednostavnije pravilo je sledeće: kada se noćne temperature približe 10 stepeni, prvo sklonite tropske biljke. Muškatle i leandar zaštitite pre mraza, dok ruzmarin i otpornije vrste lavande mogu duže da ostanu napolju, uz odgovarajuću zaštitu.

Malo pažnje u oktobru znači mnogo manje izgubljenog cveća na proleće.