Narod kaže da luk ne voli da bude sam – i stvarno je tako. Možete vi da ga zalivate, prihranjujete i pazite kao malo dete, ali ako pored njega raste pogrešna biljka, od krupnih glavica nema ništa. Zato iskusni baštovani odavno znaju da džinovski luk ne raste samo od đubriva, već i od dobrog „komšije“ u bašti.

Mnogi se svake godine žale na isti problem – luk lepo krene, pera budu zelena i bujna, ali kada dođe vreme vađenja, glavice sitne, slabe i nikakve. Onda ljudi misle da je problem u semenu, vodi ili zemlji, a zapravo često greše baš u rasporedu sadnje. U bašti, kao i među ljudima, nije svejedno ko je kome prvi komšija.

Najbolji komšija za luk: Tajna krupnih glavica

Ako želite da glavice budu krupne, zdrave i jake, luk najbolje uspeva pored šargarepe. To je stari trik koji su koristili još naši stari, a danas ga potvrđuju i stručnjaci. Ove dve biljke se odlično dopunjuju. Luk svojim jakim mirisom odbija šargarepinu muvu, dok šargarepa rasteruje lukovu muvu, koja zna da napravi veliku štetu.

Tu nije kraj koristi. Šargarepa svojim korenom rastresa zemlju dublje nego luk, pa tlo ostaje mekše i vazdušastije. A baš to luku najviše odgovara. Kada je zemlja rastresita, glavica ima prostora da se širi i raste. Kada je tvrda i zbijena, luk ostaje sitan i sputan. Zato mnogi kažu da je šargarepa najbolji komšija kog luk može da ima.

Pored šargarepe, uz luk se dobro slažu i kamilica, čubar, pa čak i neven i kadifica. Ove biljke nisu tu samo da ukrase baštu – njihov miris zbunjuje štetočine i pomaže da luk raste zdravije i bez hemije.

Ove biljke ga štite, ali neke ga uništavaju

Zanimljivo je da luk dobro ide i uz jagode. Luk pomaže da se smanji pojava bolesti kod jagoda, dok listovi jagode čuvaju vlagu u zemlji. To luku posebno prija tokom toplih dana.

Neki baštovani uz luk sade i peršun ili celer, jer pomažu da se zemlja ne isušuje brzo. Sve to doprinosi boljem razvoju glavica.

Ali postoje i loši susedi. Ako želite krupan luk, izbegavajte da ga sadite pored pasulja, graška i boranije. Pored njih luk često tera mnogo pera, a glavica ostaje mala. Takođe, kupusnjače poput kupusa, brokolija i karfiola mogu da mu uzmu previše hranljivih materija i „uguše“ ga.

Kako da dobijete luk krupan kao pesnica

Za dobar prinos nije važan samo komšija, već i način sadnje. Luk treba saditi na razmaku od 10 do 12 centimetara, kako bi svaka biljka imala dovoljno prostora da se razvije.

Odličan trik je sadnja u redovima – jedan red luka, pa jedan red šargarepe. Tako biljke međusobno pomažu, a ne smetaju jedna drugoj.

Zemlju je najbolje pripremiti unapred, dodavanjem komposta ili stajnjaka, kako bi bila rastresita i plodna. Luk voli sunce, pa ga sadite na mestu gde ima najmanje šest do osam sati svetlosti dnevno.

Zalivanje je najbolje ujutru i direktno uz koren, bez kvašenja listova. Povremeno okopavanje je takođe važno, jer rastresita zemlja omogućava bolji razvoj glavice.

Na kraju, treba zapamtiti – nije sve u đubrivu. Tajna krupnog luka krije se u dobrim susedima, pravilnoj sadnji i malo strpljenja. Ako to ispoštujete, glavice će biti baš onakve kakve svi želimo – velike, čvrste i pune.