Voleo je svoje dane i živeo na reci, družio se sa alasima i reči nije uzalud trošio. Kolege sa glumačke scene smatrale su Pavla za jako teškog čoveka za saradnju.
Nije nikako uspeo da upiše Fakultet dramskih umetnosti, ali ni to ga nije sprečilo da postane veliko ime srpske kinematografije.
Pavle je ostao upamćen po legendarnim ulogama, a kolege nisu krile da je bio surovi profesionalac, na snimanju nije baš voleo da se druži i priča sa ekipom, jer mu je to bilo gubljenje vremena. Uvek je gledao samo da odradi posao najbolje što može i da se vrati nazad na reku.
Sa vrlo malo kolega je komunicirao, sa još manje slagao, a nije se družio ni sa jednim.
O tome govori i činjenica da Pavle i Čkalja nisu uopšte progovarali kada se kamere ugase, a u kultnoj seriji "Kamiondžije", njih dvojica su bili nerazdvojni.
Printscreen
Provodio je vreme u debeloj hladovini vrbaka među brdom dasaka, točkova, testera, čekića, eksera, brodskog lepka, kutija ulja i farbe. Tu je obavezno bio i majstor Žuća, a i deca, koja se okolo motaju kao kućni ljubimci, rade sve šta zatreba i čuvaju brod svojim "puškama" i "strelama" kad njih dvojica odu na špricer.
Mračna strana SLAVNOG Čkalje: Zbog njega su glumci ODUSTAJALI od uloga, a imao je i svoju "CRNU LISTU"!
Ada je bila mesto gde bi najveći greh bio ako neko donese sat, to su smatrali mašinom koja otima vreme. Nigde im rakija nije tako lepo mirisala, špriceri bili hladniji, vicevi sočniji. Bio je to svojevrsni vrt života.
Od njega su se bez mnogo reči dale naučiti suštinske stvari. Mislio je da je za sreću dovoljno nekoliko kvadratnih metara crvotočnih dasaka i jedan komad reke. Bio je kao neki rečni bog, sa ogromnim stomakom, šarenim hozentregerima, koji ima ulogu nadzornika dok se kuva veliki lonac pasulja za sve one koji bi pristali na splav, koji bi ponekad lagano tonuo pod težinom vinopija i gurmana.
Voleo je kafanu kao ambijent, kao ravnopravnu pozornicu za sve. Kretanje sa njim po birtijama je zaista bilo plodonosno. Retko ko je mogao da ga prati, kada bi osetio da ekipa gubi dah i da preti opasnost da se ide kući, tada bi njegova kreativnost bila najveća. Možda razuzdanija od one koju je pokazivao na filmu. Njemu se nikada nije išlo i onda je izmišljao priče i pravio takvu atmosferu da su svi sedeli i slušali.
Da je uvek bio specifičan i poseban na svaki mogući način dokazuje i njegov testament koji je Pavle svojeručno napisao na jednom papiru nakon što je neki novinar greškom objavio da je glumac preminuo:
- Testament Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miša, koji dana prvog novembra 1982. godine, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavlja ovu poruku. Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi. Mirjana, ako posle mene ostane, ima da me sahrani sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojim telom vide i čuju. Sahraniti me ima u grobnicu našu, govor posmrtni ili slično da se čuo nije. Ovijeh šest popova (koje za inat hoću) da sve ono što se oko groba radi, rade i šute. Šute (ćute). Neka u sebi pevaju. Pošto mislim mreti, što bih i onako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi nikakav komunist ne govore, ali niti jedne reči ne progovori, jer ću se u grobu prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svetu, je*** mater... - stajalo je napisano na papiru.
Testament je originalno objavljen u biografiji Pavla Vuisića "Posle fajronta", autora Aleksandra Đuričića. Interesantno je i to da je jednom kada je počeo da se deli i umnožava po mrežama iz njega, slučajno ili namerno, izbačena jedna reč - komunist, što je potpuno promenilo smisao napisanog.
Ispalo je da glumac nije želeo da mu na sahrani iko drži govor što nije istina. Sve napisano nakon odnosi se isključivo na njegovu želju da to ne učini neki komunista. Ovo je u razgovoru za Nedeljnik objasnila i Pavlova udovica Mirjana.
Američki glumac srpskog porekla Oskarovac Karl Malden tvrdio je da se "Glumac kao Pavle ne stvara, već rađa"
Velikan srpske scene preminuo je 1. oktobra 1988. godine. u Beogradu.
BONUS VIDEO
Pera
11.12.2021 18:29Da nije volio da glumi, ne bi se bavio glumom.
Lala
01.08.2022 11:02Sve što je imao, dobio, napravio,zaradio....bilo je u SFRJ, a pod rukom druga Starog. Kom je na noge išao, i bio jedna od dvorskih luda. Tako da, licemerje i nedostatak karaktera.