Kafanske LEGENDE o našim najvećim PISCIMA: Đura Jakšić plaćao račune svojim pesmama, a evo ko je voleo Skadarliju!

Radoje Domanović je, navodno, bio čest gost kafane "Tri šešira", a priča se da nije baš bio umeren u piću. Na pitanje „šta je bolje od pune čaše“, odgovarao je: „Puna flaša“.

Janko Veselinović glavni je akter mnogih kafanskih legendi, a sam je pričao kako mu je kafana spasla život. Jedne kišne noći, greda koja se nalazila nad krevetom Veselinovića i držala krov, srušila se na njegov krevet. Srećom, ovaj pisac je izbegao nesreću i prošao nepovređen jer se sve ovo zbilo pre ponoći, dok je on uživao u Skadarliji.

Đura Jakšić bio je poznat po tome što je često ceh u kafani plaćao svojom umetnošću. Tako je jednom pitao krčmara da mu da besplatnu večeru, s tim da mu Đura napiše pesmicu koja će mu se svideti. U slučaju da se krčmaru pesmica ne svidi, Đura će mu platiti gotovinom. Krčmar je pristao, a kada se Đura dobro najeo, počeo je da recituje pesmice jednu za drugom. Međutim, krčmaru se nijedna nije svidela. Najzad je Đura odrecitovao: „Ej, keso moja sa mnogo dinara, Iziđi iz džepa, isplati krčmara!“ – E, to mi se sviđa, to čekam! – reče krčmar. – E, vala, i ja jedva dočekah! – reče Đura i ode, piše Noizz.

Janko Veselinović, Boža Knežević i Vojislav Ilić zadesili su se u kafani „Kod prestolonaslednika" i u horu dobace kelneru: - Momče, rakije! Kelner nije dobro čuo pa pita: - Rakije? Kakve, molim? - Zelene, brate - reče Vojislav - one zelene, vidiš da je već jesen, daj da još malo uživam u zelenilu... - Te, brate, te - potvrdi Janko. - One zelene što je gorka. Krvavo zaradim, gorko pijem. - Oh-hoj, Bože moj - huknu filozof Boža. - Zaboga što pitate, pa gorke dabome. Gorke, ta i život je gorak...

Kada je Sremac 1905. izabran za člana Akademije, svom društvu u kafani prokomentarisao je to ovim rečima: – Ja za ovaj izbor ne primam nikakvu odgovornost. Po mom skromnom mišljenju, ljudi za kafanskim stolom „Ginića“, „Orača“ ili „Tri šešira“ mnogo su iskreniji, nadareniji i prijatniji nego oni tamo u uvaženim besmrtničkim foteljama. Pa zato i nemam nameru da menjam društvo…

Tin Ujević, za opkladu, vezanih očiju, proba razna vina i pogađa: - Crno, preklanjska berba. Doneli ste ga od Ginića. Sićevačko, lanjsko, troše ga kod Trandafilovića i Tri seljaka. Smederevsko, ovogodišnje, nije najbolje. Vinograd okrenut jugozapadu… A onda mu u čaši donesu vodu. Pesnik proba i kaže: - Ovo nikada nisam pio.