Lepa i nadarena intelektualka, fotografkinja, slikarka i pesnikinja, bila je Pikasova privatna muza.
Svedok je stvaranja njegove čuvene Gernike, a i sama inspiracija i motivator – njene karakteristike raštrkane su kroz rad o tragediji rata i patnjama koje takav haos donosi nevinim civilima. Umetnik je naslikao desetine njenih portreta, prikazujući je uvek kao tužnu i uplakanu. Razlog tome smatralo se da je u njenoj nemogućnosti da ima decu.
Iako perspektivna fotografkinja, Dora se odrekla svoje karijere na insistiranje Pikasa i posvetila slikanju. Često je bila ismejavana od strane Pikasa za svoje slike, tvrdeći da ga ona kopira. Ipak, činjenica je da je ona uticala na umetnikov rad i da je nesebično delila ideje sa njim, ali kako je sama kazala, rezultat je uvek bio samo Pikaso.
Kada ju je zamenio 40 godina mlađom ljubavnicom, Dora je doživela mentalni slom i završila na psihijatriji. Napuštena od svih, u dubokoj depresiji, ostala mu je verna do kraja života. Iako je posedovala njegove predmete velikog bogatstva (slika Žena koja plače nađena u njenoj zaostavštini prodata je kasnije za 37 miliona franaka), umrla je siromašna i otuđena.
Njihova veza je bila burna, ali ono što je postalo poznato tek nakon Dorine smrti jeste činjenica da joj je Pikaso uništio život. Ona je otkrila pred smrt da je Pikaso fizički i seksualno zlostavljao što je dodatno otežavalo njeno psihičko stanje jer je bolovala od depresije i anksioznosti.
Pikasa je upoznala 1935. godine i od tada je postala njegov saputnik i njegova muza. Iako je uglavnom ostala zapamćena kao njegova ljubavnica, bilo je par izložbi na kojima je predstavljen njen rad, u Minhenu od 2001. do 2002. godine, u Marseju 2002. godine, kao i u Barseloni 2002. godine.
Slom Teodore Marković
Kada je shvatila da je Pikaso više ne slika ni kao paćenicu, ni kao spodobu, doživela je nervni slom. Pričalo se da je jedno poslepodne plakala gola na svom stepeništu dok je nisu uneli. Drugi dan je dobila nervni slom u bioskopu, potom je tvrdila da je izgubila psa kojeg joj je Pikaso poklonio, te da ga je bacila u Senu. Kada je videla da mu njen plač nije inspiracija, pokušala je da izazove njegovo sažaljenje. Po Pikasovim rečima ona je izmišljala da je napastvovana. Fransoa Žijo je bila prestrašena njenim ponašanjem. Pablo Pikaso nakon toga šalje Doru Mar na elektrošokove. Elijar je bio ljut i okrivljivao je Pikasa za sve. Pikaso je odgovarao da je njihov kružok kriv jer ju je naučio da preteruje u osećanjima. Potom ona odlazi na lečenje. Predata je u ruke psihijatru Žaku Lakanu. Kao Lakanov pacijent Dora Mar je dovedena do krajnjeg praga iscrpljivanja. Žena koja se sva dala postala je predmet eksperimentisanja savremene psihijatrije.
