Kako pevač kaže, on je odrastao u velikom siromaštvu.
- Rođen sam i odrastao u jednoj baš siromašnoj porodici. Živeli smo u kući od drveta, a bila je pokrivena onim plavim kamenim pločama koje su u majdanu vadili majstori. Oni su klesali te ploče, tada nije bilo crepa, nego kamen na krov i to ti je. Ja se sećam jednom da je moja majka Radina, kad su povadili iz bašte krompir, a on je dobro rađao – i dan-danas, fala bogu, rađa – taj krompir stavila u trap. Moralo je tako, u tom je tamo kraju mraz znao da udari i do minus dvadeset, minus trideset, nikada nije bilo manje od minus deset. Sećam se da sam jednom ogladneo, ne znam koliko sam imao godina, sigurno više od tri, recimo, i kažem majci: „Mama, daj ljeba…“ A ona mi kaže: „Sine, ljubi te majka, dala bi ti majka, ali nemamo ni mrvu ljeba u kući… Sad će tebi tvoja majka da napravi da ti jedeš nešto mnogo lijepo…“ A ja je pitam, onako mali, šta, mama, šta? Kaže, sad će mama da ide u trap, da izvadi krompira, da ga skuva sa mlekom, da ti pomešam… Ti voliš mleko, a ja kažem, vojim, mama, mleko; i volim skojup… I moja ti majka, sećam se kao da je juče bilo, moja ti majka zavuče ruku u onaj trap, a ja stojim pored nje i pitam: „Mama, a šta ima u tom trapu?“, a ona meni kaže: „Aco, sine, tu ima krompira…“ Dobro pamtim kako me je pustila da zavučem glavu u onu rupu; i ja zavučem glavu i vidim… vidim blago! Kao ono kod gusara! Meni je to bilo jače nego da sam video zlatne dukate. Ona je izvadila jedno pet-šest krompira, obarila ih i napravila taj krompir-pire sa malo mleka i skorupom. Tako pamtim svoju prvu glad. I dan-danas čini mi se da osećam tu slast i taj ukus u ustima. Ni korona nije mogla, prošle godine, da mi promeni taj ukus. Kažu da kada izgubiš i čulo mirisa i osećaj za hranu, znači da je korona. E, za vreme korone ja sam imao osećaj te slasti u ustima od tog krompira - ispričao je Era iskreno, prisećajući se na svoju prvu glad.
Pevač se osvrnuo i na priču o ćerki Jasmini, koja je invalid.
- Jasmina je invalid od rođenja. O tome nisam imao potrebe nikada da pričam. Otkad se rodila, Jasmina živi sa mnom. Nju su babice na rođenju izvlačile na vakuum i… Odmalena je vreme provodila sa mojom majkom, baba Radina je, u stvari, nju odgajila više nego Ljupka, jer Ljupka je ovde radila godinama, ovde u motelu, tako je to bilo… Kada su je porađale, babice su bebi tom prilikom oštetile neki moždani nerv. Zbog oštećenja tog nerva ona ne može da govori kako treba, osamdeset posto je invalid. Jasmina je, znači, ostala invalid, ali hvala bogu nije invalid sto posto, da je nepokretna, u kolicima, da mora da koristi pelene, znaš već… Hvala bogu nije tako, ona samo ima problem sa otežanim govorom. Ona osim toga fenomenalno funkcioniše. Šta da ti kažem sada kako mi je bilo, samo Bog i ja to znamo. Ljupka je bila dva meseca s njom u porodilištu i to je već bio problem. U 19. godini postajem tata i u tom trenutku uopšte ne znam kako da se nosim s tim, borim se… Pomirio sam se s tim, invalid – invalid, samo neka je živa. Pokretna je, sve obavlja sama u kući, pomaže mi… ja sam se pomirio sa sudbinom, ne daj bože, mogla je da umre… Nije bilo straha kod mene i Ljupke, bio sam srećan kada sam saznao da je ponovo u drugom stanju, nikada nisam razmišljao da će se ponovo roditi bolesno dete - rekao je pevač za „Kurir“.
povezane vesti
