Klaudija Šajnbaum preuzela je dužnost prve žene predsednice Meksika u više od 200 godina nezavisnosti te zemlje.
Koja je Šajnbaumova pozadina?
Šajnbaum ima naučnu pozadinu. Ima doktorat iz inženjerstva energije, a njen brat je fizičar. U intervjuu za Asošijeted pres 2023. godine, Šajnbaum je izjavila:
— Verujem u nauku.
Posmatrači kažu da je ta osnova bila očigledna u Šajnbaumovim postupcima kao gradonačelnice tokom pandemije COVID-19, kada je njen grad od 9 miliona ljudi primenio drugačiji pristup od onoga što je Lopo Obrador (bivši predsednik Meksika) zagovarao na nacionalnom nivou.
Dolazi iz starije, čvrsto leve tradicije koja prethodi Lopo Obradorovom nacionalističkom, populističkom pokretu.
Njeni roditelji su bili vodeći aktivisti u meksičkom studentskom pokretu 1968. godine, koji je tragično okončan u masakru stotina studentskih demonstranata na trgu Tlatelolko u Meksiko Sitiju, samo nekoliko dana pre otvaranja Letnjih olimpijskih igara te godine.
Šajnbaum je takođe prva predsednica sa jevrejskom pozadinom u pretežno katoličkoj zemlji.
Kako je izgledala njena pobeda?
Šajnbaum je vodila tokom celog takmičenja i pobedila u junu sa skoro 60% glasova, otprilike dvostruko više od njenog najbližeg konkurenta, Sočitl Galves.
Kao Lopo Obradorova izabrana naslednica, uživala je u popularnosti koju je on održavao tokom svojih šest godina na vlasti.
Koliko je njena pobeda važna za meksičke žene?
Šajnbaumova pobeda došla je 70 godina nakon što su žene dobile pravo glasa u Meksiku.
Trka je zapravo bila između dve žene, Šajnbaum i Galves, ali meksički preovlađujući mačizam naterao je obe da objašnjavaju zašto misle da mogu biti predsednice.
Od 2018. godine, Meksički kongres ima 50-50 polnu podelu, delimično zahvaljujući kvotama za polove. Ipak, Šajnbaum nasleđuje zemlju sa rastućim nivoima nasilja protiv žena.
Takođe postoje mnogi delovi zemlje, posebno ruralne domorodačke oblasti, gde muškarci drže svu vlast. Oko 2,5 miliona žena radi u domaćinstvima gde, uprkos reformama, i dalje trpe niske plate, zlostavljanje od strane poslodavaca, duge radne sate i nestabilne uslove rada.
Meksički vrhovni sud je 2023. godine presudio da su nacionalni zakoni koji zabranjuju abortus neustavni i krše prava žena.
Iako meksička presuda nalaže uklanjanje abortusa iz federalnog krivičnog zakona i zahteva od federalnih zdravstvenih institucija da ponude ovu proceduru svima koji je zatraže.
Feministkinje kažu da samo izbor žene za predsednicu ne garantuje da će ona vladati sa perspektivom roda. I Šajnbaum i Lopo Obrador su ranije kritikovani zbog izgleda da nemaju empatiju prema ženama koje protestuju protiv nasilja na osnovu pola.
Bonus video:
