Postoje deca koja se u školi ne osećaju potpuno prijatno. Takođe, imajte na umu da je školovanje dug proces i da tokom njega deca često menjaju svoj odnos prema učenju, pa i njihov interes za školu varira. Stoga i taktike koje primenjujete da biste im pomogli morate da prilagodite njihovom trenutnom stanju.
Pre svega, treba da znate: čak i ako vaše dete nije preterano zainteresovano za školu, to ne znači da neće uspeti u životu. Jednostavno, tradicionalne škole nisu podjednako adekvatne za svaku osobu. Stoga je važno da vaše dete ide u školu u kojoj se neguje dečja individualnost, a učenje se prilagođava njegovim potrebama.
Ovo su 5 načina da razvijete zainteresovanost dece za školu:
1. Probudite detetovu radoznalost i motivišite ga
Otpor koji neka deca ispoljavaju prema školi često je plod nedostatka motivacije. Morate im pomoći da je pronađu, inače postoji rizik da s vremenom postanu potpuno nezainteresovana i lenja. Pri tome, važno je da vodite računa o sledećoj razlici:
- želite da vaše dete bude motivisano da uči, a ne naterano.
Naime, dete koje uči samo iz prinude brže će zaboraviti naučeno, a jednog dana kada bude moglo samo da donosi odluke najverovatnije neće nastaviti da uči. S druge strane, motivisano dete uči zato što oseća unutrašnju potrebu, ono će duže pamtiti stvari koje je naučilo jer je bilo vođeno radoznalošću prilikom tog procesa, što je najbolji način da zavoli školu. Čak i kada završi sa formalnim obrazovanjem, takvo dete nastaviće da uči i da se usavršava. Jednostavno, negovaće princip celoživotnog učenja. A taj princip je jedan od najvažnijih za profesionalni uspeh u 21. veku. Stoga je važno da motivišete svoje dete da uči, da u njemu probudite prirodnu radoznalost i da mu pomognete da postane osoba spremna da se usavršava čitavog života.
Teške reči i kazne nisu dobro rešenje iako ponekad deluju kao najlakše, međutim, kao i kod svih „lakih rešenja”, rezultat obično bude „drži vodi dok majstori odu”, a nezainteresovanost deteta za školu ostaje.
2. Ustanovite pravila i potrudite se da ih dete ispunjava
Kako bi bilo uspešno u učenju, dete mora da ima određena pravila kojih će se pridržavati. Dogovorite se sa njim prilikom kreiranja ovih pravila, ona mogu podrazumevati u koje vreme će učiti i raditi domaći, koliko će vremena dnevno izdvajati za ove aktivnosti ili kojim danom će vežbati koji predmet.
Jednom kada uspostavite pravila potrebno je da se pobrinete da ih se dete i pridržava. Ovde je važno da budete čvrsti i dosledni. Naravno, kao što smo u prvom savetu napomenuli, dobro je da budete pozitivni, ali to ne znači da budete i popustljivi. Ukoliko dete ispoljava otpor prema učenju i ne ispuni jasno postavljena i dogovorena pravila, treba da snosi posledice. To može biti zabrana izlaska napolje, gledanja TV-a ili korišćenja društvenih mreža.
Jednostavno: ukoliko insistirate da se vaše dete pridržava pravila, šaljete mu snažnu poruku da verujete da ono može da uspe.
3. Nemojte vi da rešavate njegove zadatke
Izuzetno je bitno da ne štitite dete od prirodnih posledica njegovog nerada kao što su loše ocene. Ukoliko nije uradilo svoj zadatak, nemojte ga vi raditi umesto njega. Jednostavno, posmatrajte sebe kao njegovog trenera. Postavite strategiju, dajte mu zadatke, motivišite ga, ali nemojte ulaziti na teren, već ostanite kraj aut-linije i posmatrajte ga kako samo igra. Pohvalite ga kada uspe, ali nemojte se plašiti da ga pustite da padne, jer sve je to prirodan tok i važna lekcija u odrastanju.
Izbegnite grešku koju prave neki roditelji kada uspeh svog deteta u školi shvataju lično, kao refleksiju svog roditeljstva. To samo može pogoršati stvari, a vama stvoriti dodatan stres. Ne zaboravite: sve što radite, radite zbog deteta, a ne da bi vas drugi smatrali za dobrog roditelja.
4. Pokažite važnost onoga što uči
Kao i svi, i deca najbolje uče kada mogu da sagledaju širu sliku. Drugim rečima, pokažite detetu kako to što uči može da se poveže sa stvarnim svetom i zbog čega je važno, a ne da uči zbog ocene.
Na primer, ukoliko je u pitanju lekcija iz geografije, recite mu da zahvaljujući poznavanju zemlje, njenih krajeva i država možete da putujete na more jer znate gde se ono nalazi, kako se do njega stiže i šta vas tamo očekuje. Dete bi trebalo da ima osećaj da uči zbog toga što naučeno može da zaista i upotrebi.
Međutim, nemojte se truditi da po svaku cenu povežete znanje iz učionice sa stvarnim svetom. Određena matematička rešenja, neki tipovi poezije i umetnosti često ne mogu lako da se povežu sa stvarnim životom, ali imaju svoju nesumnjivu vrednost. Pomozite svom detetu da je ceni.
5. Razlikujte lenjost od stresa
Često ono što tumačimo kao nezainteresovanost deteta za školu, nedostatak motivacije i njegovu lenjost zapravo predstavlja blagu anksioznost i posledica je stresa kojem je dete izloženo u susretu sa školskim obavezama. Ne reagujemo svi isto, nekome je proces školovanja jako stresan proces. Posebno je bitno što oni ne umeju uvek da objasne ono što osećaju, pa roditelji njihovo ponašanje često pogrešno interpretiraju. Zapamtite: prevelika anksioznost često se ispoljava kao odustajanje, gubljenje interesa, izbegavanje ili prividna ravnodušnost prema onome što je izaziva.
Ne zaboravite, niste sami. Najveću ulogu, pored vas kao roditelja, pre svega igra škola, stoga je važno da vaše dete pohađa školu koja će mu omogućiti da razvije sve svoje potencijale.
Srećno!
