Tridesetdevetogodišnja Maja sa svojom divnom podoricom živi u jednom malom srpskom selu pod nazivom "Vrdila" kod Kraljeva. Sa mnogo ljubavi i pažnje, u svom porodičnom domu odgaja svoje jedanestoro dece u tradicionalnom duhu, sa željom da postanu dobri i pošteni ljudi.
Ona je samohrana majka par godina unazad, koja se jako bori da održi svoju porodicu na okupu i da im stvori topao i srećan dom pun majčinske ljubavi.
- Ove godine imaćemo 10 đaka koji kreću u školu, jednog nultaka, dva srednjoškolca i sedam osnovaca. Ja sam direktor duhovno prosvetiteljske akcije "Zavoli. Voli. Obnovimo sebe, Glas Srbije" u okviru koje izlaze duhovne pesme i knjige. Oduvek sam želela veliku porodicu, pa sam sa 25 godina rodila prvo dete. Kćerka Milica ima 16 godina, a najmlađi sin Đorđe četiri godine - počinje svoju priču Maja.
Ona sa lakoćom radi sve dnevne obaveze i ništa joj nije teško, sa osmehom počinje i završava svaki svoj dan.
- Sve je nekako lako kada se tako nauči, a i kada je organizacija dobra. Sa druge strane, ljubav je ono što je osnova svega, tako da ona daje snagu čoveku da se bori i da pokuša da pruži sve od sebe da bi sve bilo nama na radost, a Gospodu milo - kaže Maja.
Ona je dodala da ova velika porodica liči na one manje, ali u nekim delovima dana pri svakodnevnim obavezama oseti se veći napor, međutim, to je samo prolazni nalet uobičajenih obaveza.
- Ujutru je zaista malo teže, naročito kada se ide u školu. Dok se deca spreme, spremi se doručak, stavi veš da se pere, pripremi ručak, bude malo naporno. Ali već od podne kada deca odu u školu sve je kao u manjim porodicama. Uveče kada deca legnu da spavaju, tada se sve stiša, pa imam vremena da se bavim onim što volim, da pišem knjige i pesme - opisala je Maja.
Sva Majina deca
Milica 16
Miloš 15
Milan 14
Mihailo 13
Radoš 11
Ratko 10
Ružica 8
Miodrag 7
Nikolina 6
Jovan 5
Đorđe 4
Da bi skladno funkcionisali i vodili brigu jedni o drugima, sve obaveze oko domaćinstva obavljaju svi zajedno, pa se i najmlađi uključuju u kućne poslove.
- Deca se bave poslovima u domaćinstvu i pomažu u svemu. Rade ono što vole i što im je blisko. Milica, najstarija ćerka, neki je komandant, Miloš ide u nabavku, Milan i Mihajlo vole da spremaju hranu, Radoš i Ratko brinu o našem psu šarplanincu Mišku, Ružica pomaže oko veša, a najmlađi su zaduženi da se igraju i da prave lom - ponosno objašnjava majka.
U ovako specifičnoj porodici i jedan običan ručak izgleda drugačije od onog kako smo navikli da viđamo u svom domu ili okruženju.
- Mnogo hrane nam je potrebno za jedan ručak, recimo tri kilograma krompira, dva veća pileta, jedan kilogram krastavca, isto toliko paradajza za jednu salatu za sve nas, dva hleba, to je ono što nam treba za jedan obrok. Kada negde idemo, kod rođaka ili prijatelja u posetu, moramo da uzmemo dva taksija da bismo svi stali - opisuje Maja njihovu svakodnevicu.
Ipak, najdraže su one aktivnosti u kojima svi porodično učestvuju.
- Zajedno učimo crkvene duhovne pesme, za Spasovdan je izašla i naša prva zajednička pesma „Tražim dobro u ljudima“. Trudimo se da kroz pesme širimo ljubav, radost, ali i poziv da pomažemo i brinemo jedni o drugima i da sve ono što je teško ili bolno molitvom i ljubavlju prevazilazimo - objasnila je Maja.
Gde god da krenu, prvo prebrojavanje
- Kada smo bili na Zlatiboru u jednom trenutku smo se okrenuli i videli da nam nema jednog deteta. Mnogo smo se tada uplašili, ali odmah smo je našli pa nije bilo većih problema. Međutim, ostao je strah, pa sad kada negde idemo, svaki čas prebrojavamo decu - ispričala je Maja.
